Ambasador Kube za UNU: Tri meseca nismo primili ni kap nafte, Trampov dekret je objava rata našoj privredi

Nove tenzije između Kube i Sjedinjenih Američkih Država ponovo su podigle političku temperaturu na Karibima. 

Nakon oštrih izjava američkog predsednika Donalda Trampa i pojačanog pritiska kroz energetske sankcije i blokadu nafte, vlasti u Kubi poručuju da je vojska spremna da odgovori na svaku potencijalnu agresiju.

Kuba se sprema za agresiju SAD: "Bilo bi naivno ignorisati rizik od vojnog sukoba"

Kuba je u kolapsu: Ima li spasa od američke blokade?

U Havani tvrde da je reč o pokušaju političkog pritiska i promene režima, dok međunarodna zajednica upozorava na posledice nove krize u regionu. 

S druge strane, Kuba je počela da obnavlja svoj energetski sistem, dan pošto je još jedan kolaps cele mreže u čitavoj zemlji ostavio milione ljudi bez struje po treći put ovog meseca.

Gost emisije „Podne“ na UNA televiziji bio je ambasador Kube u Beogradu Pavel Orensio Dijaz Ernandez.

Njegova ekselencija istakla je da je situacija u njegovoj zemlji kompleksna i da se tamo živi u trenutku velikih tenzija i da to sve počinje od ograničenja dostave nafte.

„Tačno je tri meseca kako Kuba nije primila ni kap nafte, i mi kao i većina zemalja sveta uvozimo neophodnu naftu. Stanje se pogoršava od 29. januara kada je Donald Tramp potpisao dekret po kom je Kuba proglašena za izvanrednu i neobičnu pretnju nacionalne sigurnosti SAD. Putem tog dekreta je odlučeno da svaka zemlja koja pokuša da uveze naftu na Kubu bude sankcinisana preko sistema tarifa, odnosno nameta, što još više pogoršava situaciju, jer sve zemlje koje su tradicionalno dostavljale naftu na Kubu sada to ne mogu da rade, što je protivno međunarodnom pravu“, rekao je ambasador za UNU i dodao:

Američke rakete oborile američke avione: Tramp priznao šta se desilo iznad Kuvajta i nazvao to "malom nezgodom"

„Nijedna ekonomija, odnosno privreda, ne može da se razvija bez nafte. Kuba proizvodi jednu količinu neophodne nafte, ali je ta nafta teška, sa visokim sastavom sumpora. Kuba proizvodi samo 30 posto nafte neophodne za funkcionisanje zemlje, tako da se u poslednje vreme trudimo da menjamo izvore iz kojih dobijamo energiju. Prioritet Kube je sada usmeren na korišćenje solarne energije i na vetro-energiju, zbog čega u poslednje vreme imamo veliki broj vetro-parkova koji su instalirani, ali oni proizvode do 50 posto energije, koja nam je potrebna“.

Prema rečima kubanskog ambasadora nedostatak nafte utiče i na proizvodnju namirnica u toj zemlji, ali i na funkcionisanje bolnica i elektrana i da na Kubi nekoliko hiljada pacijenata čeka na operacije, od kojih je više od hiljadu dece.

„U bolnicama nema dovoljno struje da se operacije izvrše. Imamo razne pretnje, ali to nije ništa novo za nas, s obzirom na to da u poslednjih 67 godina slušamo pretnje od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje traju od pobede Kubanske revolucije, pre mnogo decenija“.

Šojgu brani Iran: "Vojni pritisak na vitalnu infrastrukturu je nedopustiv"

Komentarišući navode američkog predsednika da bi vojska te zemlje mogla da preuzme Kubu, ambasador Dijaz Ernandez kaže da je Kuba, uprkos svim poteškoćama, spremna da brani svoj suverenitet.

„U toku istorije jednom su izvršili invaziju na nas, razne sabotaže, pokušavali su atentate na našeg predsednika, svašta smo preživeli. Kuba je spremna na svaku vrstu scenarija. Radi se na tome da se izbegne sukob, ali to ne znači da naša zemlja nije pripremljena. Mi smo uvek bili spremni za pregovore i da se branimo, naša nezavisnost je sveta, spremni smo da je branimo, to se nalazi u našem DNK. Moramo sačuvati besplatno obrazovanje i zdravstvo i garancije za miran život naših građana. Kuba je mirna država sa niskim procentom kriminala, zato nas turisti posećuju, veseli smo, plešemo, smejemo se, spremni smo da branimo naš narod“, objašnjava Dijaz Ernandez za UNU i dodaje: 

Orbanov plan za mir: "Priznajte Ukrajinu kao tampon zonu i vratite saradnju sa Rusijom"

„Ako gledamo logiku, rat na Bliskom istoku, ne bi bilo ništa neobično da se agresija desi i na neku drugu zemlju. Vremena su nepredvidiva, a i američki predsednik je nepredvidiv, niko ne zna šta je u njegovoj glavi i u glavama njegovih saradnika. U spoljnoj politici često se provlače laži i sakrivanje istine, kako bi se došlo do cilja, jedan dan se kaže jedno, a za dva dana se desi nešto neočekivano, kao što je bilo sa Venecuelom i sa napadom u Iranu. Mi ne želimo da dođe do sukoba i invazije, radi se na tome da se izbegne direktan sukob uprkos svim poteškoćama. To ne znači da nismo spremni, u skladu sa svojim mogućnostima, da odgovori na izazov ili pretnju“.

Kubanski ambasador istakao je da je Kuba zemlja kojom Amerika oduvek želi da dominira.

„Mi to nikada nećemo dozvoliti, suverenitet i pravo na samoopredeljenje je najvažnije na nas i samo u tom smislu želimo da nastavimo razgovore sa Amerikom. Havana je uvek bila spremna i sada je spremna za pregovaranje, volja sa naše strane postoji. Kuba ne napada, ne blokira i ne postavlja uslove, već želi zajednički dogovor koji bi bio koristan za obe strane“. 

Hezbolah odbija predaju: "Nema pregovora sa Izraelom dok traju napadi"

Iran odbio Trampov predlog za okončanje rata? Teheran ima pet uslova za prekid sukoba