Između ekonomije i prirode: Zvaničnici Floride protiv uklanjanja brane, ekolozi traže spas za 7.500 hektara šuma

Na Floridi je ponovo otvorena rasprava o sudbini jedne od najkontroverznijih brana u Americi. Dok ekolozi traže njeno uklanjanje i obnovu prirodnih tokova reka, zakonodavci odbacuju taj plan.

Trebalo je da bude prečica za brodove između Atlantskog okeana i Meksičkog zaliva, poput Panamskog kanala koji vezuje dva okeana. Međutim, projekat kanala Kros Florida Bardž obustavljen je još 1971. godine zbog ozbiljnih ekoloških posledica.

Isključite svetla na 60 minuta: Sat za planetu Zemlju u subotu u 20:30 časova

Crveni alarm na Arktiku: Morski led nestaje zabrinjavajućom brzinom

Ipak, i ovako je došlo do velike štete. Brana i akumulacija, izgrađene za taj nikada završeni kanal, potopile su hiljade hektara šume, prekrile 20 izvora pijaće vode i poremetile prirodno kretanje životinja.

„Svakih nekoliko godina nivo vode se privremeno spušta radi čišćenja. Tada izranja zaboravljeni pejzaž, ostaci šume, tragovi životinja i nekadašnji tok reke. Prolazeći ovuda tokom smanjenja vodostaja, možete videti ono što neki od nas nazivaju grobljem čempresa. Jezivo je, ovo je bukvalno groblje močvare“, kaže za AP kapetan broda Karen Čedvik.

Ekolozi ne žele da se nivo vode povremeno smanjuje, već da se brana ukloni i da se reke vrate u prirodno stanje.

Nestala dva broda na Karibima: Kretala se ka Kubi, u toku velika potraga

Najnoviji pokušaj da se to ostvari, nakon decenija nastojanja, propao je početkom meseca kada zvaničnici nisu usvojili zakon za obnovu reke Oklavaha. Ipak, razlog za optimizam postoji, jer ekolozi nisu nikada bili bliži uspehu.

„Ljudi decenijama pokušavaju da uklone ovu branu. Malo nas deli od usvajanja tog istorijskog zakona. Uklanjanjem brane ponovo bismo spojili reke i videli prirodni tok vode. Obnovilo bi se više od 7.500 hektara šumovitog poplavnog područja. Vratili bi se izvori, a divlje životinje bi ponovo mogle slobodno da se kreću“, objašnjava za AP direktorka ekološke organizacije Nina Batačarija.

Ova priča pokazuje koliko pojedine odluke čoveka mogu da poremete i unište života na jednom prostoru koji je, nakon toga, veoma teško vratiti u prvobitno stanje.

Golfska struja se pomera: Naučnici upozoravaju na mogući klimatski kolaps

Istorijski rekord: Decenija iza nas najtoplija u poslednjih 176 godina