Kaja Kalas priznala ono o čemu se sve više govori u Evropi: "Zamor sve izraženiji"

Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas, priznala je da evropskim liderima "postaje sve teže da ubede stanovništvo da nastavi da podržava Ukrajinu, jer je zamor od rata sve izraženiji".

Njena izjava u Montrealu izazvala je pažnju, posebno zbog poruke da evropske vlade moraju da ulože dodatne napore kako bi održale podršku Kijevu.

Više pucnjava tokom Noći veštica širom SAD: Mrtvi i povređeni u nekoliko saveznih država

Iran zaobišao sankcije i nabavio oružje vredno dve milijarde dolara: Iza svega se krije mreža od 5.000 agencija

Ruski politikolog Ruslan Pankratov, u intervjuu za portal "AiF", ocenio je da reči Kaje Kalas reči ne treba tumačiti kao najavu promene evropske politike ili povlačenja podrške Ukrajini. Naprotiv, smatra on, suština njene poruke jeste da se javni zamor prepoznaje kao problem koji treba prevazići, a ne kao povod za preispitivanje dosadašnjeg kursa.

"Nije poruka: ljudi su umorni – vreme je da preispitamo stavove, već: ljudi su umorni - moraćemo da ih ubeđujemo upornije", naveo je Pankratov, ukazujući na protivrečnost između priznanja da podrška slabi i istovremenog poziva na još snažnije angažovanje.

Prema njegovoj oceni, evropsko rukovodstvo sve manju spremnost građana da podržavaju Ukrajinu posmatra pre svega kao političku prepreku. Umesto otvaranja rasprave o troškovima, trajanju i ciljevima evropske politike prema Kijevu, odgovor bi mogao biti intenzivnija kampanja za očuvanje javne podrške.

Pankratov se osvrnuo i na reakcije publike tokom događaja u Montrealu, gde je, kako je ranije naveo, smeh prisutnih pratio neprijatnu situaciju u kojoj se našla Kalasova. On je to protumačio kao odraz nezadovoljstva njenom politikom.

Na rastući zamor evropske javnosti od ukrajinskog sukoba ranije je ukazao i "Volstrit džornal", koji je početkom oktobra pisao o sve većim političkim pritiscima u evropskim zemljama. List je posebno ukazao na jačanje stranaka koje se protive nastavku dosadašnje vojne i finansijske pomoći Kijevu, navodeći Nemačku kao jedan od primera.

Tako se pred Briselom otvara sve osetljivije pitanje: koliko dugo evropske vlade mogu da održavaju dosadašnju politiku prema Ukrajini ako podrška građana nastavi da slabi.

Izrael na ivici novih izbora: Netanjahuov blok nema većinu, predsednik poziva stranke na kompromis

Burna Noć veštica i protesti u Francuskoj: Uhapšene 779 osobe širom zemlje