Počeo drugi krug predsedničkih izbora u Brazilu: Lula se bori za novi mandat

Građani Brazila danas glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora, na kojima se za mesto šefa države nadmeću aktuelni predsednik, levičar Luiz Injasio Lula da Silva (80), koji se bori za četvrti, neuzastopni mandat, i desničarski senator Flavio Bolsonaro (45), sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara.

Flavio Bolsonaro ostvario je najbolji rezultat u prvom krugu izbora, održanom 4. oktobra, što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ocenio kao "veoma veliku" pobedu, navodi BBC.

Iran uputio oštru poruku Vašingtonu: "Američki ratni brodovi neće ući u Persijski zaliv"

Nasilni protesti u Barseloni: Uhapšeno više od 100 osoba, opljačkano 14 prodavnica

Pristalice Flavija Bolsonara na završnim predizbornim skupovima izrazile su uverenje da će on doneti promene u Brazilu, obećavajući oštru borbu protiv organizovanog kriminala, kao i smanjenje poreza i javne potrošnje.

Bolsonaro je uoči izborne tišine održao skup u Belo Horizonteu, glavnom gradu savezne države Minas Žerais, koja se od osamdesetih godina smatra važnom za predsedničke kandidate.

"Vreme je gotovo došlo. Ostalo je još samo nekoliko sati pre nego što oblikujemo budućnost naše nacije za narednih 30 ili 40 godina", poručio je Bolsonaro u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama.

On je obećao i da će osloboditi svog oca, koji je osuđen na 27 godina zatvora zbog planiranja državnog udara nakon poraza na izborima 2022. godine upravo od Lule.

Lula je u subotu na velikom skupu na plaži Kopakabana u Rio de Žaneiru izjavio da je na izborima reč o "suverenitetu" i da će građani birati između kandidata koji je ljubio brazilsku i onoga koji je ljubio američku zastavu.

Lulina administracija optužila je SAD za mešanje u izbore u Brazilu, što je Vašington odbacio kao "neosnovanu" tvrdnju.

"Pobedićemo na izborima iz jednog jednostavnog razloga: tačno je da narod želi promene, ali želi da ide napred, a ne da se vraća unazad", rekao je Lula.

Lula i njegova Radnička partija predstavili su izbore kao "bitku za demokratiju", tvrdeći da presuda protiv Žaira Bolsonara zbog planiranja državnog udara pokazuje da pokret bolsonarizam predstavlja pretnju demokratskim institucijama Brazila.

On je insistirao da se Brazil "ne uklapa ni u čije dvorište", što se tumači kao odgovor na Trampovu takozvanu "Donrovu doktrinu", strategiju nacionalne bezbednosti njegove administracije prema kojoj dominacija SAD na zapadnoj hemisferi ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje.

Nasuprot tome, Bolsonaro tvrdi da bi saradnja sa Vašingtonom u borbi protiv moćnih kriminalnih grupa, koje imaju veliki uticaj u pojedinim delovima Brazila, omogućila državi da povrati suverenitet nad teritorijama pod kontrolom bandi.

U prvom krugu predsedničkih izbora, održanom 4. oktobra, Bolsonaro je osvojio 47,03 odsto, a Lula 45,16 odsto glasova birača čime su se kandidovali za drugi krug izbora.

Tramp prevremeno glasao na Floridi: Pozvao republikance da izađu na izbore za Kongres

Napadi na naftna postrojenja i aerodrome u Saudijskoj Arabiji: Huti tvrde da su gađali i Rijad