Preokret u ratu sa Iranom: Tramp odustaje od velikih ciljeva, sada traži samo dve stvari

 Jedan od najvećih problema administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u izvlačenju iz rata sa Iranom je lista apsolutističkih ciljeva koje su Tramp i njegov tim postavili, ocenjuje se u analizi CNN i navodi da se neprestano menjaju politički kriterijumi Bele kuće kada je reč o Iranu.

Američki ratni ciljevi su uključivali potpunu iransku kapitulaciju, promenu režima, potpunu denuklearizaciju Irana i prekid iranske podrške pro-iranskim militantnim frakcijama na Bliskom istoku, poput Hezbolaha.

Erdogan pozvao na otvaranje Ormuskog moreuza: "Blokada nije ni u čijem interesu"

Hezbolah napao izraelske vojnike na jugu Libana: Trojica teško ranjena

S obzirom na to da se rat odužio i ušao u šesti mesec, ova lista ciljeva Trampove administracije se uočljivo promenila i smanjila, a to je nedavno potvrdio i potpredsednik SAD Džej Di Vens nagovestivši da je administracija možda spremna da se zadovolji manjim, možda čak i znatno manjim rezultatima, ukazuje se u analizi CNN.

Gostujući na Fox News-u, Džej Di Vens je govorio o samo dva primarna američka cilja u ratu sa Iranom.

"Prvi je da se osigurava da zemlje Persijskog zaliva nastave sa globalnim isporukama nafte i gasa kako bismo imali stabilnost cena energenata. To je cilj broj jedan: držati naftu i gas jeftinim za Amerikance širom naše zemlje", rekao je Vens i dodao da je cilj broj dva da se osigura da Iran nikada ne dobije nuklearno naoružanje.

Zamoljena da prokomentariše Vensove izjave na na Fox News-u portparolka Bele kuće Karolajn Livit je rekla da su "oba pomenuta cilja jednako važna za predsednika Trampa".

Za američku administracija primarna briga je uvek bila da se Iran nikada ne domogne nuklearnog oružja, a ukoliko su ciljevi koje je predstavio Vens zaista jednako značajni za administraciju, to bi bila značajna promena i pomak, navodi CNN.

Međutim, Tramp je još u maju eksplicitno odbacio pitanje maloprodajnih cena nafte i gasa u Americi kao glavni cilj svoje administracije.

Kada je upitan da li uzima u obzir finansijsku situaciju Amerikanaca dok pokušava da reši rat u Iranu, Tramp je odgovorio - "ni malo" i ponovio da je denuklearizacija Irana toliko važna da nije uzeo u obzir ništa drugo.

Tramp je ponovio i u petak ovaj stav rekavši da se "nikada neće izvinjavati" što Amerikanci plaćaju malo više za benzin, s obzirom na to kakvi su ulozi u Iranu.

Ipak, insistiranje potpredsednika SAD Džej Di Vensa na niskim cenama benzina deluje kao najnoviji znak ublažavanja američkih ciljeva kako bi se administracija pripremila za završetak rata koji će ostati daleko ispod Trampovih početnih namera i očekivanja.

Tokom poslednja dva meseca, Tramp je implicitno nagovestio da bi mogao da smanji svoje nuklearne zahteve prema Iranu, čak je izjavio da je Iran već denuklearizovan.

Drugim rečima, Tramp je zvučao kao neko ko zna da možda neće moći da prinudi Iran da prihvati restriktivan nuklearni sporazum.

To što američka administracija govori o cenama energije kao o "cilju broj jedan" iako to ne čini i sam Tramp, odlično se uklapa u ideju o progresivnom udaljavanju Vašingtona od čvrstih i nepokolebljivih ciljeva koje je administracija postavila na početku rata sa Iranom, navodi CNN.

Ako je povratak na predratni status kvo zaista primarni cilj Bele kuće u ovom trenutku, to govori mnogo o tome koliko je Tramp malo postigao ratom sa Iranom, zaključuje se u analizi CNN.

Jedan od najsmrtonosnijih napada od sporazuma: Sedmoro poginulo u izraelskim udarima na Liban

Tramp zapretio novim potezom: "Možda uskoro proglasim Ormuski moreuz teritorijom SAD"