Tramp bi mogao da kazni Evropu zbog poraza na izborima: NATO i američke trupe pod znakom pitanja

Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da odgovori na izborni poraz Republikanske stranke pojačavanjem političkog, ekonomskog i bezbednosnog pritiska na Evropsku uniju i NATO, upozorava evropsko izdanje „Politika”, analizirajući posledice izbora za Kongres Sjedinjenih Američkih Država održanih 3. novembra.

Prema oceni ovog briselskog portala, ubedljiv uspeh demokrata ne mora da donese poboljšanje odnosa Vašingtona i evropskih prestonica. Naprotiv, ograničenja koja nova kongresna većina bude postavljala Trampovoj administraciji mogla bi da podstaknu američkog predsednika da se snažnije okrene spoljnoj politici, u kojoj raspolaže znatno širim ovlašćenjima.

Demokrate osvojile većinu u oba doma: Evo koliku prednost imaju u odnosu na republikance

Vašington ostaje dosledan u odnosu prema Iranu? Oglasio se Teheran nakon promene u vlasti SAD

Demokratska stranka osvojila je kontrolu nad oba doma Kongresa, prema projekcijama Asošiejted presa, čime su republikanci izgubili parlamentarnu većinu koja je predstavljala jedan od najvažnijih oslonaca Trampove administracije.

Izborni rezultati pokazali su značajan pomak u korist demokrata i u saveznim državama koje su godinama važile za republikanska uporišta. Među njima je i Kanzas, gde su demokrate ostvarile značajan uspeh u trci za Senat.

Evropa strahuje od Trampovog odgovora

„Politiko” ukazuje da bi evropski lideri trebalo oprezno da tumače ishod američkih izbora, pošto slabljenje Trampove pozicije u Kongresu ne podrazumeva istovremeno i slabljenje njegove sposobnosti da donosi odluke sa neposrednim posledicama po evropsku bezbednost.

Prema navodima pet diplomata NATO-a sa kojima je razgovarao ovaj portal, unutar Alijanse postoji zabrinutost da bi američki predsednik mogao da preispita obim vojnog prisustva SAD u Evropi i način finansiranja zajedničkih aktivnosti.

Među mogućim potezima pominju se povlačenje više hiljada američkih vojnika sa evropskog kontinenta, smanjenje američkog doprinosa zajedničkom budžetu NATO-a i ograničenja mehanizama za nabavku američkog naoružanja namenjenog Ukrajini.

Oglasila se Moskva nakon pobede demokrata u SAD: "Političke promene u drugim zemljama ne utiču na nas"

Posebnu pažnju izaziva predstojeće preispitivanje rasporeda američkih vojnih snaga u Evropi, koje bi moglo da ima dalekosežne posledice po odbrambene planove evropskih saveznika.

Za evropske članice NATO-a to bi značilo dodatnu neizvesnost u pogledu američkih bezbednosnih garancija, ali i mogućnost da Vašington postavi nove uslove za nastavak dosadašnjeg nivoa vojnog angažovanja.

Pobeda demokrata ne garantuje bolje odnose sa Vašingtonom

U analizi „Politika” posebno se ukazuje na pogrešnu pretpostavku da bi demokratska većina u Kongresu automatski dovela do smirivanja sporova između Vašingtona i Brisela.

Nekadašnji predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger upozorio je da bi evropski zvaničnici pogrešili ukoliko bi očekivali toplije transatlantske odnose posle pobede demokrata.

„Moja pretpostavka je da će se dogoditi upravo suprotno”, poručio je Išinger.

Takva procena zasniva se na činjenici da predsednik SAD zadržava značajna ovlašćenja u vođenju spoljne politike, čak i kada njegova stranka nema kontrolu nad Kongresom.

Ukoliko demokrate iskoriste novu većinu za blokiranje Trampovih zakonodavnih inicijativa, pokretanje parlamentarnih istraga i pojačan nadzor nad administracijom, američki predsednik mogao bi da usmeri veću pažnju na međunarodna pitanja, trgovinske odnose i bezbednosne sporazume.

Tramp nakon izbornog poraza republikanaca: "Rat u Iranu delimično kriv, ali uradio bih to ponovo"

Evropska unija bi se u tom slučaju mogla suočiti sa novim američkim zahtevima u oblasti odbrambene potrošnje, trgovinske politike i preuzimanja većeg dela finansijskog tereta pomoći Ukrajini.

NATO i Ukrajina među najosetljivijim pitanjima

Poseban izvor zabrinutosti evropskih diplomata predstavlja mogućnost da Tramp pitanja američkog vojnog prisustva u Evropi i podrške Ukrajini poveže sa širim pregovorima sa Rusijom.

Bivša portparolka NATO-a Oana Lungesku upozorila je da postoji opasnost da raspored američkih snaga, ukrajinsko pitanje i budući evropski bezbednosni poredak postanu deo sveobuhvatnijeg dogovora Vašingtona i Moskve.

Istovremeno, u Beloj kući odbacuju ocene da Tramp ugrožava NATO, ističući da je upravo njegova administracija izdejstvovala obaveze saveznika o znatno većim izdvajanjima za odbranu.

Portparolka Bele kuće Olivija Vels naglasila je da je Tramp doprineo jačanju Alijanse, posebno kroz dogovor o povećanju odbrambene potrošnje saveznika na pet odsto bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine.

Ipak, evropske diplomate strahuju da bi postizborni politički sukobi u Vašingtonu mogli dodatno da otežaju usaglašavanje američke i evropske politike prema Ukrajini, Rusiji i budućnosti NATO-a.

Za Brisel je posebno značajno to što Trampov politički poraz u Kongresu ne znači i prestanak njegovog uticaja na spoljnopolitičke odluke Sjedinjenih Država.

Prema analizama „Politika”, upravo bi razdoblje u kojem američki predsednik bude imao manju podršku u zakonodavnoj vlasti moglo da donese nove pritiske na evropske saveznike, produbljivanje transatlantskih nesuglasica i preispitivanje dosadašnjeg modela bezbednosne saradnje.

Potrošio 445 miliona dolara na republikance, pa se našalio nakon njihovog poraza: "Svemirski laseri nisu delovali"

Demokrate osvojile oba doma Kongresa: Tramp gubi kontrolu nad zakonodavnom vlašću