Uspon ekstremno desničarskih snaga u Nemačkoj: Štajnmajer upozorava da je demokratija u opasnosti

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer danas je najoštrije osudio uspon ekstremno desničarskih snaga u Nemačkoj, dodajući da očekuje da se tome suprotstave građani, a političke partije iskažu jedinstvo.

"Nikada u istoriji naše ponovo ujedinjene zemlje demokratija i sloboda nisu bili toliko napadnuti", kazao je on na skupu u Berlinu, preneo je Špigel. 

Spremaju se deportacije u Nemačkoj: Merc poslao upozorenje

Članak nemačkog kancelara izazvao bes u EU: Šta je Merc u američkim medijima pisao o Ukrajini

Prema njegovim rečima, demokratiji trenutno prete prvenstveno snage krajnje desnice koje stiču popularnost među populacijom.

Štajnmajer je apelovao na političare i civilno društvo da pruže otpor tome, jer, kako je naveo, "nije dovoljno samo čekati da oluja prođe i za to vreme se skloniti".

Kako je kazao, ekstremna desnica privlači ljude "slatkim otrovom mržnje, prema nekima tamo, koji su navodni neprijatelji".

Štajnmajer je dodao da ekstremisti isto tako namamljuju pristalice obećanjima o autoritarnom vođstvu i idejama da bi Nemačka trebalo ponovo da bude velika.

Krajnje desničarska AfD postala najpopularnija partija u Nemačkoj

"Demokrate imaju toliko toga da ponude kao odgovor. Mi imamo prava, slobodu, humanost, svest kuda mržnja vodi", naglasio je Štajnmajer.

On je upozorio da ne sme da bude političke saradnje sa ekstremistima, ni u vladi ni u parlamentu i istakao da je zabrana neke partije poslednje sredstvo u demokratiji i da moraju da se ispitaju i procene da li su se stekli uslovi za takvu zabranu.

Euraktiv: Evropski tužilac pokrenuo istragu o desničarskoj grupi povezanoj sa Lepen

"Ni pod kojim uslovima ne smemo da ostanemo pasivni sve dok se ta pitanja ne razjasne", istakao je nemački zvaničnik.

Predsednik je govorio na komemoraciji događaja iz nemačke istorije od 9. novembra 1918., 1938. i 1989., podsetio je list.

Tada su se dogodila tri ključna događaja za Nemačku. Najpre je Filip Šajdeman 1918. proglasio Republiku u Berlinu, potom su nacional-socijalisti 1938. u "Kristalnoj noći" zapalili sinagoge i ubijali Jevreje, da bi na kraju 1989. pao Berlinski zid, podsetio je nemački list.

Zelenski: Ukrajina dobila od Nemačke dva protivvazdušna sistema Patriot

Spremaju se deportacije u Nemačkoj: Merc poslao upozorenje