Alarmantno upozorenje Ujedinjenih nacija: Granica zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa biće ubrzo premašena

Svet će u narednih par godina prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 stepeni, potvrđuje novi izveštaj Ujedinjenih nacija.

Probijanje granice iz Pariskog sporazuma je sada neminovno. U novom izveštaju, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) detaljno objašnjava šta tačno znači probijanje ove granice, i kakvi scenariji nas čekaju u budućnosti.

More provrelo, toplota prodire u dubinu: Zabeleženi rekordni podaci na Jadranu, stručnjaci zabrinuti zbog jedne pojave

Alarmantno stanje planete: Glečeri na Alpima mogli bi da nestanu za nekoliko decenija

Prilagođavamo se na nove uslove, ali su oni sve gori

Od smrtonosnih toplotnih talasa, preko sve češćih suša i katastrofalnih poplava, do topljenja glečera i nestajanja ekosistema, posledice klimatskih promena su svake godine sve jasnije.

Samim tim, poslednjih godina smo svedoci buđenja kolektivne svesti: države i lokalne uprave, privatni sektor i građanske inicijative sve više rade na tome da se prilagodimo na izmenjene uslove, kako bismo sačuvali ljudske živote, zdravlje, ekosisteme i naše ekonomije.

Nije neobično to što je prilagođavanje (adaptacija) postalo ključna tema – u pitanju su aktivnosti koje su lokalne, sa neposrednim, ostvarivim i vidljivim pozitivnim ishodima. Ako zabranimo rad na otvorenom u toku toplotnog talasa, ili izgradimo "klimatska skloništa" u gradovima, možemo već sutra da vidimo pozitivne posledice po naše zdravlje i komfor.

Ali, novi izveštaj UN vrlo jasno objašnjava zašto prilagođavanje, iako neophodno, mora u stopu pratiti globalnu borbu za zauzdavanje (mitigaciju) klimatskih promena: "Mitigacija ostaje neophodna zato što ona određuje skalu i trajanje budućih klimatskih rizika", piše u izveštaju.

Rekordne temperature svetskih mora: Jul doneo istorijski maksimum i alarm za naučnike

U prevodu, od toga koliko će svet biti zagrejan u budućnosti zavisiće cena i uspešnost naših politika prilagođavanja. Nije samo "lakše" prilagoditi se na svet koji je zagrejan na 1,5 stepeni od onog u kojem je zagrevanje dostiglo tri, već zagrevanje može prelaziti granice nakon kojih prilagođavanje postaje jednostavno nemoguće.

Gde će se zaustaviti zagrevanje?

Kako pokazuje izveštaj, globalni projekat zauzdavanja je u ovom trenutku daleko od cilja. Nove procene pokazuju da će se aktuelnim tempom zagrevanje planete dostići 1,5 stepeni u narednih par godina, najverovatnije do kraja ove decenije.

Koliko je ovo probijanje neminovno pokazuje nam i preostali „karbonski budžet”: da bi se zagrejala na 1,5 °C, atmosferi Zemlje je neophodno još 130 milijardi tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, fosilna industrija je samo tokom 2024. godine emitovala oko 40 milijardi tona CO2.

Ovim tempom, probićemo granicu za tri do četiri godine; da bismo se zaustavili na toj granici, emisije bi morale linearno da padaju do nule u narednih šest godina. To se neće dogoditi.

Po aktuelnim procenama, trenutne politike napuštanja fosilnih goriva svejedno će zagrejati planetu na 2,6 stepena iznad preindustrijskih nivoa do kraja ovog veka; najambiciozniji scenario koji predstavlja UN, a koji podrazumeva implementaciju svih postojećih klimatskih politika, svejedno predviđa zagrevanje od 1,8 stepena do 2100. godine.

Važan je kontekst brojki

Važno je smestiti ove brojke u adekvatni kontekst: svaka od ovih granica je već katastrofalna, ali svaka granica je istovremeno i drastično bolja od naredne. Moramo nastaviti klimatsku borbu sa znanjem da smo dobrim delom već izgubili, i sa ciljem da u budućnosti taj poraz bude što manji.

Ako želimo da govorimo o "pobedi", to bi značio povratak - prvo na nivo zagrevanja ispod 1,5 stepena a onda, vremenom, i povratak u vreme pre klimatskih promena. Ali kako pokazuje UN, i taj prvi cilj je u ovom trenutku dalek, i podrazumeva duge periode tzv. neto-negativnih emisija CO2.

Zašto se Evropa zagreva dvostruko brže od ostatka sveta? Naučnici otkrili glavne uzroke

Da li je moguće preokrenuti stvari i ponovo "ohladiti" Zemlju?

"Da bismo pokazali koja količina neto-negativnih emisija je neophodna da bi se globalna temperatura smanjila na globalnom nivou, obnova šuma i pošumljavanje trenutno uspeva da 'zarobi' oko 2,2 milijarde ugljen-dioksida godišnje. Čak i kada bi emisije iz fosilnih goriva pale na nulu, i kada bi se u potpunosti zaustavilo krčenje šuma, bilo bi potrebno oko 100 godina upornog pošumljavanja sadašnjim tempom kako bi se globalna temperatura spustila za 0,1 stepen", kaže Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U teoriji, postoje tehnologije koje "uklanjaju" ugljen-dioksid iz atmosfere, bilo direktno iz vazduha ili sagorevanjem goriva bez emitovanja gasova staklene bašte, ali njihova upotrebljivost je vrlo upitna. U ovom trenutku, upotreba ovih tehnologija na globalnom nivou ‘zarobljava’ 1.000 puta manje ugljen-dioksida od pošumljavanja, piše UN.

Drugim rečima, povratak u ranije doba je u teoriji moguć, ali je gotovo van našeg trenutnog horizonta.

Da bi se uopšte pričalo o tome, potrebno je da države sveta sprovedu ne samo tranzicije ka "neto-nula" ekonomijama, već da to shvate samo kao usputni korak – cilj treba da nam budu "neto-negativne" emisije, odnosno globalna ekonomija koja polako, kroz decenije i vekove, smanjuje količinu CO2 u atmosferi i time ispravlja greške fosilnog doba.

Alarmantno zagrevanje: Temperatura okeana dostigla istorijski maksimum u julu

Posledice zagrevanja trajaće dugo nakon što se zagrevanje zaustavi

U međuvremenu, moramo govoriti o posledicama.

Kao što bi atmosferi bili potrebni vekovi da se ohladi, čak i ako bismo smanjivali količinu ugljen-dioksida, tako će buduće generacije posmatrati i doživljavati posledice klimatskih promena dugo nakon što prestanemo potpalu. Tačno koje posledice će osećati najpre zavisi od temperature na kojoj se zaustavimo.

Primera radi, nestanak toplovodnih korala je već u toku, jer se njihova osetljivost procenjuje na oko 1,2 stepena globalnog zagrevanja. Kako navodi UN, ovi organizmi, koji stvaraju čitave morske i okeanske ekosisteme, gotovo sigurno će nestati do kraja veka, i to nepovratno, ako se zagrevanje ne zaustavi na bar dva stepena. I u tom slučaju je njihovo preživljavanje upitno, ali makar jeste moguće.

Sa druge strane, po trenutnim nivoima zagrevanja, Grenland je već počeo dugi proces gubitka oko dve trećine svog leda – on će trajati vekovima.

Zajedno sa gubitkom leda na Arktiku i Antarktiku, kao i topljenjem glečera, budući prosečni nivo svetskog mora porašće za više metara. U pitanju je spora, ali nezaustavljiva promena; ona će nastaviti svoj tok i u slučaju zaustavljanja emisija, a potencijal za "preokret" je u ovom trenutku dalek i nejasan.

Šta čeka Srbiju posle jednog od najtežih leta? Meteorolog Todorović upozorava na manjak padavina

Naša planeta, drugim rečima, ne živi istom brzinom kao i mi, i nažalost tek ćemo otkrivati nove posledice emisija CO2.

Tri faze

U susret ovim izazovima, UNEP predlaže tri faze globalnog odgovora.

Prvo je potrebno hitno smanjiti emisije i zauzdati zagrevanje na najmanje moguće nivoe, uz hitne mere prilagođavanja za najugroženije zajednice i ekosisteme.

Zatim je neophodno napustiti fosilna goriva, dostići "makar" neto-nula emisije i dostići vrhunac globalnog zagrevanja.

Na kraju, treća faza je dugoročna otpornost: paralelni razvoj društava sa neprekidnim neto-negativnim emisijama, uz trajne i proverene mere prilagođavanja na nove uslove.

Najpliće more na svetu sve slanije, broj vrsta riba gotovo prepolovljen: Salinitet na istorijskom maksimumu

Nevreme stiže na Balkan: Meteorolozi upozoravaju na opasnu pojavu, lokalno moguć i tornado