Evropa se suočava sa klimatskim ekstremima: Srbiju pogađaju trogodišnja suša, rekordne vrućine i niski vodostaji

Od rekordnih toplotnih talasa i niskih vodostaja do problema sa poljoprivredom i snabdevanjem hranom - ovogodišnje leto pokazalo je da klimatske promene nisu samo pitanje temperature. Kako se Evropa zagreva, posledice sve više stižu do svakodnevnog života građana.

Naime, leto 2026. ostavilo je za sobom niz klimatskih rekorda. Evropa je zabeležila treće najtoplije leto otkad postoje merenja, dok je u zapadnom delu kontinenta leto bilo najtoplije do sada. Istovremeno, reke širom Evrope imale su najniže letnje protoke u više od tri decenije.

Alarmantno upozorenje naučnika: 450.000 ljudi moglo bi da umre u narednih šest meseci zbog "super El Ninja"

Okeani sve topliji, more sve više raste: Novi izveštaj otkriva razmere klimatskih promena

Posebno je upečatljiv podatak da je do kraja leta čak 52 odsto evropskog kontinenta bilo izloženo najmanje "veoma snažnom" toplotnom stresu. Naime, reč je o pokazatelju koji ne meri samo temperaturu vazduha, već kombinaciju uslova kojima je izloženo ljudsko telo.

Evropska služba za klimatske promene Copernicus upozorava da posledice ovakvih ekstrema prevazilaze same temperaturne rekorde – pogađaju zdravlje ljudi, dostupnost vode, energetiku, saobraćaj i ekosisteme.

Vrućina više nije samo neprijatnost

Kada se govori o klimatskim promenama, temperatura je obično prva stvar koja se pomene. Međutim, ono što je za čoveka važno nije samo koliko termometar pokazuje, već i koliko dugo visoke temperature traju i kakav je njihov uticaj na organizam.

U zapadnoj Evropi tokom leta 2026. bilo je čak 17 dana u kojima je najmanje 60 odsto regiona imalo temperaturu iznad 30 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, takvih dana 2003. godine bilo je 11, a 2025. svega sedam.

Leto 2026: Rekordan broj smrtnih slučajeva usled vrućina u Nemačkoj

Prosečna temperatura tokom leta u zapadnoj Evropi iznosila je 21,7 stepeni, što je 2,5 stepena iznad proseka za period 1991–2020. Time je oboren prethodni rekord iz 2003. godine.

To znači da se menja i način na koji ljudi koriste gradove: kada je temperatura ekstremna, šetnja, rad na otvorenom, fizička aktivnost ili čak boravak u stanu bez klimatizacije postaju zdravstveni problem, a ne samo pitanje komfora.

Takođe, još jedna od posledica koju građani mogu najdirektnije da osete jeste – cena hrane. Visoke temperature i suša ne deluju samo na ljude. One utiču na useve, stoku i količinu hrane koja može da bude proizvedena.

Prema pisanju Gardijana, još tokom junskog toplotnog talasa, procenjeno je da je evropska poljoprivreda izgubila oko 9 miliona tona žitarica, dok je vrednost izgubljenog prihoda procenjena na oko dve milijarde evra. Procena se odnosila na pšenicu, ječam, kukuruz, ovas i druge useve.

Toplotni talas odneo mnogo života u Evropi: Tokom dva meseca 32.000 prekomernih smrtnih slučajeva

Problemi su se nastavili i tokom leta. Gardijan je u avgustu izvestio da su uzastopni toplotni talasi i suša doveli evropske poljoprivrednike u veoma težak položaj, pri čemu je francusko Ministarstvo poljoprivrede procenilo da bi tamošnja proizvodnja kukuruza mogla biti 35 odsto manja nego 2025. godine.

Veza sa potrošačima je jednostavna: ako ekstremno vreme smanji proizvodnju određene hrane, a potražnja ostane ista, pritisak na cene može da raste.

Takođe, Reuters je početkom oktobra upozorio da su suše, požari i poplave sve veći rizik za lance snabdevanja hranom, dok kompanije često nemaju dovoljno dobre modele kojima bi procenile istovremeni uticaj više klimatskih rizika.

Tako, klimatske promene tako mogu da se "presele" sa vremenske prognoze – direktno u korpu za kupovinu.

Voda sve oskudnija, posledice sve veće

Još jedan podatak iz ovogodišnjeg izveštaja Copernicusa posebno privlači pažnju: evropske reke tokom leta imale su najniže protoke u više od 30 godina.

Nizak vodostaj nije samo problem za prirodu. Voda je važna za poljoprivredu, proizvodnju energije, industriju i transport. Kada je ima manje, posledice mogu da se šire kroz čitavu privredu. Primer iz susedstva pokazuje koliko promena može biti dramatična.

Slovenački Triglavski glečer, koji je sredinom 20. veka zauzimao oko 14 hektara, sada se sveo na male površine leda i mogao bi potpuno da nestane za nekoliko dana. Istraživači kao jedan od razloga navode izuzetno malu količinu snega tokom prethodne zime, uz dugoročni uticaj klimatskih promena.

Prema pisanju Rojtersa, nestanak jednog glečera možda zvuči kao udaljen problem, ali glečeri predstavljaju deo prirodnih sistema koji utiču na dostupnost vode. Stručnjaci upozoravaju da povlačenje glečera može imati posledice po vodotokove i poljoprivredu u regionima nizvodno.

Još dramatičniji primer dolazi iz Grčke. Naime, jezero Koroneia, nekada peto najveće jezero u zemlji, smanjilo se na manje od desetine nekadašnje površine. Prema satelitskim podacima koje navodi Reuters, površina jezera smanjena je sa 34,4 kvadratna kilometra 2016. godine na svega 2,7 kvadratnih kilometara.

Cena klimatskih promena: El Ninjo preti globalnoj ekonomiji gubitkom od 395 milijardi evra

Na smanjenje je uticala kombinacija manjka padavina, navodnjavanja i viših temperatura. Reuters navodi da je godišnja količina padavina u tom području pala na oko 400 milimetara, dok su više temperature dodatno povećale isparavanje.

Toplota i suša stvaraju i povoljnije uslove za širenje požara. Copernicus je leto 2026. opisao kao period koji su obeležili, između ostalog, široko rasprostranjeni šumski požari.

To znači dodatne troškove za države, pritisak na zdravstveni sistem, evakuacije i štetu po infrastrukturu i poljoprivredu. Dim od velikih požara ne ostaje nužno tamo gde je požar počeo - čestice mogu da se šire na velike udaljenosti i dodatno pogoršavaju kvalitet vazduha.

Pilot Mihailović o borbi sa vatrenom stihijom: "Nema odustajanja, za strah nema mesta"

Šta to znači za Srbiju?

Evropski podaci nisu automatski podaci za Srbiju, ali trendovi koje pokazuju nisu nešto što možemo da posmatramo kao problem udaljen od naših granica.

Prema klimatskim sezonskim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, leto 2026. bilo je prognozirano kao toplije od proseka, sa odstupanjem srednje sezonske temperature do jedan stepen. RHMZ je za niže predele predvideo između 35 i 55 tropskih dana, odnosno dana sa maksimalnom temperaturom od najmanje 30 stepeni.

Podaci objavljeni tokom leta pokazivali su da su problemi sa sušom posebno pogodili poljoprivredu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), koji funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, početkom oktobra preneo je analizu prema kojoj je leto 2026. bilo treće uzastopno ekstremno sušno leto u Srbiji.

Posledice se posebno vide kada se pogledaju prinosi. Prema analizi koju prenosi STIPS, prosečan prinos kukuruza u 2026. godini procenjen je na oko 5,1 tonu po hektaru, suncokreta na oko 2,4 tone, dok je kod soje procenjen na svega 1,5 tonu po hektaru. Šećerna repa je sa oko 43,6 tona po hektaru zabeležila najlošiji rezultat od sušne 2007. godine.

Suša i požari gutaju evropski rast: Šta to znači za Srbiju

Međutim, problem nije samo u tome što su leta sve toplija i suvlja. Klimatske promene menjaju i raspored padavina i donose sve izraženije oscilacije – od perioda sa obilnim padavinama do dugotrajnih suša.

Kako za Euronews Srbija objašnjava meteorološkinja Ljubica Gojković, suša u Srbiji traje već tri godine, a kombinacija manjka padavina i dugotrajnih toplotnih talasa stvara uslove koji direktno utiču na svakodnevni život.

"Iako se možda ne čini tako, suša u Srbiji traje već tri godine. Osim rekordno male količine padavina, ovo leto je obeležio i jedan od najdužih toplotnih talasa od početka meteoroloških merenja. Kada se ova dva meteorološka parametra iskombinuju, dobijaju se ekstremni klimatski uslovi koji ugrožavaju naše svakodnevno funkcionisanje", navodi Gojković.

Posledice se ne ogledaju samo u temperaturama i stanju zemljišta. Manjak padavina širom Evrope, zajedno sa dugotrajnim toplotnim talasima, uticao je i na vodostaje velikih reka.

Stiže prava kišna jesen: Meteorolog Sovilj za UNU otkriva kada se vraćamo na temperature ispod 20 stepeni

Prema rečima Gojković, Srbija je ovog leta imala rekordno niske vodostaje Dunava, što je imalo posledice po rečni saobraćaj i snabdevanje energentima, ali i po funkcionisanje elektroenergetskih sistema u pojedinim državama.

Klimatske promene, međutim, ne donose probleme samo tokom leta. Toplotni talasi mogu da se javljaju i tokom zime, a njihova posledica može biti posebno izražena u poljoprivredi. Ako biljke zbog neuobičajeno toplog perioda ranije započnu vegetaciju, kasniji prolećni mraz može da ošteti i biljku i plod.

"Klimatske promene se ne odnose samo na ekstremne vrućine, već i na raspodelu padavina. Tako imamo obilne padavine kada klimatološki ne bi trebalo da ih bude, nakon čega slede meseci suše", objašnjava Gojković, prenosi Euronews Srbija.

Suša poremetila jesenju setvu u Srbiji: Kiša stigla u poslednji čas, ratari strahuju za useve

Promene klimatskih uslova već otvaraju i pitanje prilagođavanja poljoprivrede. Pojedine evropske zemlje istražuju koje bi poljoprivredne kulture mogle bolje da uspevaju u izmenjenim klimatskim uslovima.

"Neke od zemalja kao što je Velika Britanija već traže rešenje za klimatske promene tako što istražuju koje poljoprivredne kulture uspevaju u novim klimatskim uslovima", rekla je.

Takođe, kako objašnjava, poseban problem predstavljaju veliki gradovi. Asfalt, beton, staklo i metal tokom dana brzo apsorbuju toplotu, a nakon zalaska sunca je postepeno oslobađaju, zbog čega se urbana područja sporije hlade.

Takav efekat ovog leta doprineo je i učestalim tropskim noćima, kada minimalna temperatura nije padala ispod 20 stepeni, a u pojedinim periodima prelazila je i 25 stepeni.

"Visoke dnevne, ali i noćne temperature opterećuju ljudsko telo, što ima posledice po naše zdravlje. Manjak sna, toplotni udari i iscrpljenost bile su samo neke od posledica vreline u gradovima ovog leta“, navodi Gojković. 

Najmoćniji El Ninjo u istoriji: Evo kakve posledice "Godzila" može da donese Srbiji

Alarmantno upozorenje Ujedinjenih nacija: Granica zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa biće ubrzo premašena