Evropljani traže spas od paklenih vrućina: Zašto su klima-uređaji i dalje retkost?

Dok klima uređaji polako postaju centralna tema užarenih političkih debata, Evropska komisija pažljivo balansira kako bi zadržala neutralan stav.

U jeku rekordnih temperatura, Evropska komisija je odbila da zauzme stranu u sve oštrijoj raspravi o opravdanosti korišćenja klima uređaja, uz obrazloženje da nije uloga izvršne vlasti EU da diktira lične izbore potrošača.

Nema predaha od vrućina: U Srbiji već izmereno 40 stepeni, ovde je najvrelije

Toplotni talas uzeo danak u Italiji: Pet osoba umrlo od posledica vrućine za 24 sata

Svega 20 odsto evropskih domaćinstava ima instalirane sisteme za hlađenje, što je drastičan kontrast u odnosu na SAD, Japan ili Južnu Koreju, gde taj procenat premašuje 90 odsto. Ovaj upadljivi nedostatak rashladnih sistema postao je politički "gromobran" nakon brutalnog toplotnog talasa koji je odneo najmanje 1.300 života širom Evrope, primoravajući građane na očajničku potragu za improvizovanim rešenjima kako bi svakodnevni život učinili podnošljivim.

"Svesni smo da većina stambenih zgrada i stanova u EU nema klima uređaje. To nije nešto što se tradicionalno ugrađuje, naročito s obzirom na to da je naš stambeni fond prilično star", izjavila je u ponedeljak Ana-Kaisa Itkonen, portparolka Evropske komisije za klimatska pitanja.

Ona je naglasila da Komisija nema rigidan stav "za" ili "protiv", već to pitanje posmatra kroz prizmu energetske efikasnosti, renoviranja zgrada i šire stambene strategije. Na insistiranje novinara da li bi Komisija ipak trebalo da preuzme odgovornost s obzirom na politički značaj teme, Itkonen je odgovorila da je prioritet osiguranje "efikasne i delotvorne" tranzicije ka klimatskoj neutralnosti.

Ipak, ostavljena su otvorena vrata za promenu kursa ukoliko se politički kontekst promeni.

"Prošlonedeljni toplotni 'pakao' verovatno je bio samo uvertira za ostatak leta, pa nije isključeno da ovo postane tema o kojoj će se odlučivati na višem političkom nivou", dodala je ona, ističući da Komisija ne želi da se bavi "mikromenadžmentom" privatnih života građana.

Između ekologije i preživljavanja

Sistemi za klimatizaciju istorijski su kontroverzna tema među Evropljanima. Kritičari tvrde da klime drastično povećavaju potražnju za električnom energijom, opterećuju mrežu, izbacuju topao vazduh u atmosferu i ne rešavaju suštinske uzroke klimatske krize. Sa druge strane, zagovornici ističu da je hlađenje neophodno za očuvanje zdravlja i produktivnosti tokom ekstremnih vrućina.

U Francuskoj je desničarska partija Nacionalno okupljanje već pokrenula ideju o masovnom subvencionisanju ugradnje klima uređaja. Čak je i liderka Zelenih Marin Tondelije, priznala da klime polako "postaju neophodnost".

Ipak, fokus Brisela ostaje na izvoru energije. U 2025. godini, oko 47 odsto struje u EU poticalo je iz obnovljivih izvora, a plan za elektrifikaciju koji će biti predstavljen sledećeg meseca trebalo bi da obuhvati i sisteme za grejanje i hlađenje.

Ova debata dolazi u trenutku kada se preispituje Zeleni dogovor (Green Deal). Iako cilj o klimatskoj neutralnosti do 2050. ostaje na snazi, mnogi zakoni su ublaženi pod pritiskom vlada i industrije. Zanimljivo je da Komisija u zvaničnoj komunikaciji sve ređe koristi termin "zeleni dogovor", zamenjujući ga tehničkim terminima poput "neto nula" i "dekarbonizacija".

Zašto zapadna Evropa "beži" od klima uređaja?

Dok je u istočnoj i jugoistočnoj Evropi klima uređaj postao standardni deo enterijera čim temperature pređu 30 stepeni, u Francuskoj i Nemačkoj situacija je potpuno drugačija. Razlozi za to su slojeviti:

Naime, veliki deo stambenog fonda u Parizu, Berlinu ili Minhenu čine zgrade stare preko sto godina. Debeli kameni zidovi pružaju odličnu izolaciju tokom umerenih leta, ali kada se jednom ugreju tokom toplotnog talasa, noćno hlađenje je gotovo nemoguće. S druge strane, u istočnoj Evropi dominira novija gradnja ili socrealistički blokovi koji su se brže prilagođavali modernim instalacijama.

Osim toga, u Nemačkoj i Francuskoj procenat ljudi koji iznajmljuju stanove je izuzetno visok. Stanari najčešće nemaju pravo da buše fasadu ili instaliraju spoljne jedinice bez dozvole vlasnika i skupštine stanara, što je proces koji može trajati godinama. Takođe, stroga pravila o zaštiti istorijskog jezgra gradova zabranjuju bilo kakve vidljive promene na eksterijeru zgrada.

Tu je i duboko ukorenjeno uverenje (naročito u Nemačkoj) da je klimatizovan vazduh nezdrav i da troši previše resursa. Dok istočna Evropa na klimu gleda kao na simbol modernizacije i komfora, na zapadu se ona često posmatra kao "američki hir" koji je u suprotnosti sa ekološkim vrednostima.

Štaviše, do pre samo deset ili petnaest godina, ekstremno topli dani u Parizu ili Berlinu bili su retkost. Investicija od nekoliko hiljada evra za par dana vrućine smatrana je neracionalnom. Međutim, kako leta postaju duža i vrelija, ovaj stav se ubrzano menja, ali infrastruktura i zakonska regulativa ne uspevaju da isprate taj tempo, stvarajući apsurdnu situaciju da su građani najbogatijih zemalja sveta leti često "zarobljeni" u stanovima toplijim od 30 stepeni, prenosi Euronews Srbija.

Kraj vrućina: Meteorolog Todorović najavio kada u Srbiju stiže zahlađenje sa kišom

Toplotni talas stigao do Moskve: Proglašen narandžasti nivo uzbune zbog vrućine