Moderni gradovi nisu projektovani da izdrže ekstremne vrućine: Koje sve opasnosti vrebaju?

Često čujemo koliko sagorevanje fosilnih goriva utiče na globalno zagrevanje. A sada je najnovija studija pokazala da je ono odgovorno za 1.500 smrtnih slučajeva u nedavnom toplotnom talasu u Evropi.

Studija za klimatske promene Imperijal koledža pokazala je da savremeni gradovi još nisu projektovani da izdrže ekstremne toplotne talase koji su poslednjih godina sve učestaliji. Posledica je rast temperature u njima, a time i smrt oko 1.500 ljudi.

Izgore Evropa: Zbog klimatskih promena u junu utrostručen broj žrtava ekstremnih vrućina

Zbog vrućine prekidi rada u nekim delovima Grčke

„U ovoj studiji, prvi put pokušavamo da brzo procenimo šta to znači za povećanu smrtnost i zašto je toliko važno prilagoditi se klimatskim promenama koje već vidimo, ali i prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva jer od tri smrtna slučaja, dva se ne bi dogodila da nije bilo klimatskih promena“, ističe za AP vanredna profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu Friderike Oto.

Zbog klimatskih promena, temperatura se podigla za nekoliko stepeni, što određene grupe ljudi dovodi u opasnost.

Studija je otkrila da je među 1.500 umrlih zbog klimatskih promena, više od 1.100 bilo starije od 75 godina.

„Starije osobe imaju veću verovatnoću da obole od kardiovaskularnih bolesti, hronične opstruktivne plućne bolesti, dijabetesa itd. Osim tih hroničnih stanja, one imaju i oštećen termoregulacioni sistem. Kada su temperature veoma visoke, ljudi imaju dobre mehanizme za regulaciju toplote, međutim kod oni ne funkcionišu pravilno, to opterećuje njihov kardiovaskularni sistem i time ih izlaže većem riziku od hospitalizacije ili smrtnosti“, objašnjava biostatističar na Imperijal koledžu u Londonu Gari Konstantinudis.

Istraživači su posmatrali period od 23. juna do 2. jula u Londonu, Parizu, Frankfurtu, Budimpešti, Zagrebu, Atini, Barseloni, Madridu, Lisabonu, Rimu, Milanu i Sasariju i otkrili da je, osim u Lisabonu, dodatna toplota od gasova staklene bašte dodala 2 do 4 stepena.

London je dobio najviše, skoro 4 stepena. Studija je izračunala da su klimatske promene dodale samo oko jedan stepen najvišoj temperaturi u Lisabonu, uglavnom zbog ublažavajućeg efekta Atlantskog okeana.

Najviše dodatnih smrtnih slučajeva bilo je u Milanu, Barseloni i Parizu, a najmanje u Frankfurtu i Lisabonu. 

Zbog vrućina klima-uređaji rade neprekidno, potrošnja struje raste: Koliko je sistem stabilan

Šta ekstremna vrućina radi našem telu: Može li dovesti do smrti?