Ovo su trenutno najtopliji gradovi u Srbiji: RHMZ apeluje da se ne izlazi od 10 do 17 časova, na snazi još jedno upozorenje

Prema najnovijim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), danas u 11 časova najtopliji gradovi u Srbiji bili su Sombor i Kikinda, gde je izmereno 34 stepena Celzijusa, dok je najsvežije bilo na Kopaoniku, sa zabeleženih najviše 20 stepeni.

U Beogradu je u 11 sati izmereno 33 stepena, kao i u Novom Sadu, Zrenjaninu i Ćupriji. U većini ostalih mesta temperaturne vrednosti su se u proseku kretale oko 30. podeoka.

RHMZ upalio crveni meteo alarm: Beograd jutros najtopliji, stiže vrhunac toplotnog talasa

U celoj Srbiji veoma topao i sunčan dan: U hladovini i do 40 stepeni, poštujte mere opreza

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je danas upozorenje na toplotni talas na teritoriji Republike Srbije koji će obeležiti maksimalne temperature od 35 do 38, lokalno i do 40 stepeni Celzijusa, a biće najizraženiji od 5. do 8. avgusta.

Prema aktuelnim prognozama, u periodu od 5. do 8. avgusta u većini mesta se očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni.

U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz lokalne nestabilnosti i dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperatura i nastavak toplotnog talasa. 

U Vojvodini i Beogradu očekuju se tropske noći.

Mađarska izdala najviše upozorenje zbog vrućina: Građanima upućen hitan apel

Dugotrajan period veoma visokih temperatura dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva, a najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, pri čemu su posebno ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva - deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom, ukazuje RHMZ.

Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperature vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće.

U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.

Klimatolog Đurđević o toplotnim talasima u budućnosti: "Za desetak godina ova klima će nam izgledati kao prijatna"

Dugotrajan period visokih temperatura, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom.

Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.

Dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem, navodi se u upozorenju.

Visoke temperature mogu dovesti do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećavaju rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju.

U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika. Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.

Nevidljiva posledica požara u Evropi: UNA istražuje - može li toksični dim stići do Srbije?

Super El Ninjo menja vremensku sliku planete: Vrhunac se očekuje već ove jeseni