"Ulazimo u doba klimatskih ekstrema": Profesor Geografskog upozorava šta Srbiju čeka do 2030. i šta moramo da uradimo

Srbija ulazi u period sve izraženijih klimatskih ekstrema, a posledice bi mogle da budu vidljive kroz češće požare, superćelijske oluje, suše i probleme sa vodom. Profesor Geografskog fakulteta dr Aleksandar Valjarević upozorio je da bi naredne godine mogle doneti još izraženije promene i istakao da država mora na vreme da se pripremi.

Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, Valjarević je govorio o požarima, niskim vodostajima, upravljanju vodnim resursima i promenama koje bi klimatski ekstremi mogli da donesu Srbiji.

Stiže rano Miholjsko leto: Meteorolog Todorović otkrio do kada će trajati lepo vreme i koliko će biti stepeni

"Ovo se nije dogodilo 112 godina": Ristić najavio nesvakidašnji fenomen, otkrio šta stiže u Srbiju krajem septembra

"Ulazimo u doba klimatskih ekstrema. Superćelijske oluje, požari, jaki vetrovi i grad biće sve učestaliji", rekao je on, navodeći da očekuje još dinamičniji period promena do 2030. godine.

Vatra se širi brže nego ranije

Nedostatak padavina isušuje zemljište i vegetaciju, zbog čega se vatra mnogo lakše širi. Ipak, prema rečima Valjarevića, klimatski uslovi nisu jedini faktor - značajnu ulogu ima i ljudski faktor.

"Požar izaziva čovek, a klimatske promene ubrzavaju njegovo širenje", rekao je profesor.

Kako je objasnio, vatra može da bukne od jedne šibice ili bačenog opuška, posebno kada su šuma i zemljište izrazito suvi.

Govoreći o budućim klimatskim scenarijima, Valjarević je naveo da je sa kolegama analizirao različite modele, uključujući i najekstremniji scenario. Iako se nada da do njega neće doći, ističe da Srbija mora da bude spremna i za nepovoljnije ishode.

Nove porazne vesti za planetu: Nestalo 11,5 biliona tona leda za manje od pola veka, naučnici upozoravaju na ono što sledi

Šta ćemo sa vodom kada je ima previše?

Jedan od problema na koje je profesor posebno ukazao jesu niski vodostaji i nedostatak vode tokom sušnih perioda. Kako je naveo, nije dovoljno posmatrati samo ukupnu količinu padavina, već i njihov intenzitet i raspored.

"Količina padavina se nije promenila, međutim, intenzitet i način na koji padaju jesu. Moramo da sakupljamo tu kišu koja padne u pljuskovima", rekao je Valjarević.

Kao jedno od mogućih rešenja naveo je izgradnju retencionih jezera, u kojima bi se voda zadržavala tokom obilnih padavina, a zatim koristila u periodima kada vodostaji opadnu.

Ukazao je i na potrebu da se razmotre kapaciteti kanala Dunav-Tisa-Dunav, kao i stanje drugih vodnih resursa.

"Država mora da ima plan, strategiju", poručio je profesor.

Prema njegovim rečima, u izradu takvog plana trebalo bi uključiti stručnjake iz oblasti klimatskih promena, vodoprivrede i poljoprivrede. Potrebno je, kako je naveo, razmotriti i koje bi kulture mogle da budu održive ukoliko kukuruz i soja u budućnosti budu davali slabije prinose zbog promenjenih klimatskih uslova.

Posebno je upozorio na prekomerno korišćenje podzemnih voda.

"Ne možemo sada da potrošimo sve podzemne vode. Nije u redu prema našim unucima, koji se još nisu ni rodili."

Planeta oborila temperaturni rekord: Avgust najtopliji mesec od početka merenja

Gradovima treba više zelenila

Valjarević je ocenio da su istočna i južna Srbija posebno izložene klimatskim promenama, a govorio je i o potrebi za više zelenila u gradovima.

"Moramo da vratimo urbane šume. Moramo imati linearne parkove i vertikalnu vegetaciju", rekao je on.

Upozorio je da bi još jedna sušna godina mogla dodatno da oteža proizvodnju hrane i snabdevanje energijom. Zbog toga, kako je istakao, vodu, hranu i energiju treba posmatrati kao povezane probleme i rešavati ih dugoročno i planski.

Govoreći o promenama godišnjih doba, Valjarević je ocenio da proleće i jesen postaju sve kraći, dok njegov model za predstojeću zimu predviđa smenjivanje toplijih i hladnijih perioda.

Ipak, naglasio je da ovakve prognoze imaju ograničenja, posebno kada je reč o snežnim padavinama.

Globalni nivo mora raste sve brže: Šest velikih svetskih gradova pod pretnjom plavljenja

Alarmantno upozorenje naučnika: 450.000 ljudi moglo bi da umre u narednih šest meseci zbog "super El Ninja"