Predstavljen srpski takmičarski program 18. Beldocsa

Na konferenciji za medije povodom početka 18. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs (od 21. do 27. maja 2025. godine) su predstavljeni domaći autori i srpski takmičarski program. 

Beldocs će otvoriti film Želimira Žilnika "Restitucija, ili san i java stare garde", u sredu, 21. maja u 20 časova u Domu omladine Beograda.

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks: Reditelji otkrivaju detalje nekih filmskih ostvarenja

Prisutnima su se na početku obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković i Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

„Ovo je 18. izdanje Beldocsa, što je jedan uzbudljiv događaj koji se dešava u veoma turbulentno vreme. Danas je nekako sve u znaku punoletstva, odnosno prosvetiteljstva, kako bi to filozofi rekli - izlaska iz maloletnosti, neke vrste oslobađanja, rešenosti i hrabrosti da koračamo sopstvenim putem. Od prvog šarmantnog pilot izdanja 2008, preko godina ranjivosti, balansiranja između mogućeg i nemogućeg i intenzivne posvećenosti koje traju i sada, danas osećamo veliko zadovljstvo jer smo uspeli da stvorimo nešto što verujemo da je dragoceno. To smo učinili kroz jedan dinamičan stvaralački proces, koji je u svojoj biti kolektivan, uključuje predivan tim ovogodišnjeg Beldocsa, ali i svih prethodnih, zatim dugogodišnju blisku saradnju sa filmskim autorima i drugim audiovizuelnim profesionalcima, predstavnicima medija, brojnim partnerima iz zemlje i inostranstva, uz neprestano osluškivanje i uvažavanje publike. I eto tu smo! U jedinstvenom polju delovanja kreativne dokumentaristike: 21-27. maja u Beogradu, 86 filmova, XR sadržaja, ozbiljnih video igara i bogat diskurzivni i prateći program, na 10 festivalskih lokacija. Dobro došli",  kazala je Mara Prohaska Marković i predstavila zvaničan spot 18. Beldocsa koji je radila Jelena Maksimović sa svojim timom:

„Mislim da imamo ove godine sjajan srpski takmičarski program, ali takođe smatram da imamo sjajne filmove domaćih autora koji su van konkurencije i verujem da će svako moći da pronađe neku estetiku i neku interesantnu priču iz našeg okruženje na predstojećem Beldocsu,“ rekao je Igor Stanojević.

Ovogodišnji filmovi u programu ujedinjeni su oko ideje da na autentičan i često vrlo ličan način promišljaju svakodnevicu, istražujući kako prošla vremena i događaji ostavljaju neizbrisiv trag na našim životima i oblikuju naš svet danas. Kroz intimne portrete, društvene analize i refleksije o prošlim i sadašnjim vremenima, ovi filmovi pozivaju gledaoce da razmotre duboke međuljudske i društvene veze koje čine osnovu svakodnevice -često preispitujući kako prošlost oblikuje naš pogled na svet.

Srpski takmičarski program ovogodišnjeg Beldocs festivala donosi impresivnih dvanaest filmova koji se svojim stilom, izborom tema i autorskom poetikom ističu, čineći selekciju izuzetno intrigantnom i upečatljivom. Ovi filmovi predstavljaju raznovrsne pristupe stvaranju i duboko promišljaju aktuelne društvene, kulturne i lične teme. Među autorima su i novi, talentovani filmski stvaraoci, kao i etablirani i višestruko nagrađivani autori, čiji radovi potvrđuju snagu i značaj srpske dokumentarne kinematografije.

Na konferenciji predstavili su se mladi domaći autori čije filmove ćemo imati priliku da pogledamo na Beldocsu: Ema Teokarević, Marko Đorđević, Ivan Marković, Milan Milosavljević i Maja Uzelac, dok su se ostali uključili preko video-poruke.

Prošlost na ekranu: Sećanja, snimci i istine na Beldocsu

Nikola Stojanović, predstavio je svoj kratkometražni film Biang Biang Ekspres (Biang Biang Express) koji prati ljude iz kineskog grada Si’an kroz ceo proces pravljenja lokalnog specijaliteta – Biang Biang nudli. Od pšeničnih polja, preko fabrike brašna i rada u kuhinji, do restorana u kom se nudle jedu, film prati autentične priče radnika, kuvara i gostiju, osvetljavajući svakodnevicu, lica i ritam života u Šensi provinciji. Film pripoveda o vezi između hrane, tradicije i ljudi koji je svakodnevno stvaraju i žive.

Ema Teokarević je upoznala publiku sa svojim kratkometražnim filmom Bila sam umetnica (I Used To Be an Artist), u kome kroz spoj lične naracije, razgovora s bivšim kolegama umetnicima i časova mađarskog jezika koje pohađa u svrhu sticanja državljanstva Evropske unije. Ona preispituje romantizovanu predstavu rada iz ljubavi. Kako sama kaže, film osvetljava svakodnevnu stvarnost umetničkog rada – ekonomsku nesigurnost, institucionalne prepreke i lične sumnje – i otvara pitanja o vrednosti i održivosti umetničkog poziva. Kroz intimne razgovore i vlastita razmišljanja, autorka se suočava s ličnom i kolektivnom frustracijom.

Epilog (Postface) Svetislava Dragomirovića je kratkometražni film koji beleži crticu iz svakodnevice — večeri u kojoj se iznenada otvara tema izraelsko-palestinskog sukoba, da bi jednako brzo iščezla u talasu svakodnevnih razgovora. Dok protagonisti ponovo osećaju glad i razmišljaju o odlasku na žurku, film nenametljivo osvetljava način na koji se velike teme gube u ritmu svakodnevice, ostavljajući za sobom tišinu i navike.

Ivan Marković, koji već dugi niz godina živi i radi u Berlinu, predstavio je svoj kratki film Inventar (Inventory) . Budući da je prethodno imao već film „Centar“ o Sava Centru, u ovaj film je ušao igrom slučaja, kada je shvatio da se zgrada privatizovala i da će se njegov izgled menjati. „Krenuo sam da dokumentujem najviše taj deo rekonstrukcije koji se ticao skidanja slojeva starog prostora , iznošenje starog nameštaja Delovi interijera koji su u Sava Centru bili od 70-ih godina su se iz dana u dan, sloj po sloj , polčicu po pločicu iznosili iz prostora“ - rekao je Marković. Film prati Nenada, mladog radnika koji po prvi put ulazi u Sava Centar — nekadašnji simbol modernizacije Jugoslavije, danas prostor prepušten zaboravu i rekonstrukciji. Njegov zadatak je da ukloni nameštaj iz 1970-ih, ostatke jednog sistema i epohe. Kroz posmatranje prostora, stvari i ljudi koji ih demontiraju, film postavlja pitanje šta ostaje kada se brišu tragovi kolektivne prošlosti.

Reditelja Marko Đorđević, donosi nam intimni dokumentarini portret Vlade Divljana - Iza osmeha (Behind the Smile) snimljen deset godina nakon njegove smrti. Film se oslanja na porodične arhive i snimke zabeležene kućnom kamerom — prizore svakodnevice, muzike i bliskosti — koje otkrivaju nežni, privatni svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Uz animirane sekvence koje dočaravaju zamišljene avanture, film gradi emotivnu priču o životu, stvaranju i sećanju. 

Reditelj, Milan Milosavljević predstavio je kako kaže najkraći film na Beldocs festivalu - Skriveno u lišću (Hidden in the Leaves) koji istražuje život ljudi naviknutih na urbani način postojanja, a koji postepeno gube kontakt sa iskonskim, što izaziva osećaj teskobe. Tama, koja obuzima prostore, menja njihov sadržaj i bit, ostavljajući promatrača potpuno samog. Atmosfera filma stvara snažan osećaj otuđenja i nelagode, izazvan prisustvom tame, gde se brišu granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg straha, a tama postaje sveobuhvatna. 

„To je možda jedna vrsta eseja o mraku, koji smo napravili u pauzama radionica „Kino Eko“ koje vodimo, i sniman je na Tari prošle godine, i shvatili smo da su prizori na Tari jako zahvalni za noćno snimanje, i iako traje samo šest minuta, zajedno sa naratorskim tekstom mislim da smo narpravili nešto jako zanimljivo, što može ljude da zaintereseuje da vide šta se krije u lišću“, rekao je reditelj.

Dugometražni dokumentarni filmovi

Crni Ljubivoje (Ljubivoje. The Actor.)  autora Predraga Velinovića je intimni portret glumca Ljubivoja Tadića – prvaka Narodnog pozorišta, potom uličnog aktiviste i kratko saveznog poslanika – koji danas, dve decenije kasnije, živi bez doma, u sobi hotela „Excelsior“. Kroz priču o njegovom životu, film prikazuje čoveka koji je dao sve za ideale, a ostao bez sistema koji bi te ideale prepoznao.

Gvozdene kapije (The Iron Gates) Barbare Knežević je dokumentarni film koji kroz umetničku interpretaciju mezolitskih skulptura Lepenskog Vira i Hidroelektrane Đerdap istražuje njihov uticaj na ljude, životinje i ekologiju Đerdapske klisure. Filmske opservacije i svedočenja isprepliću se s plesnim interpretacijama, skulptorskim radom autorke i naracijom glumaca koji daju glas neljudskim protagonistima — geološkim formacijama, infrastrukturnim objektima i životinjama. Povezujući ličnu porodičnu priču o deportaciji iz Jugoslavije u Nemačku tokom Drugog svetskog rata s procesom učenja srpskog jezika, autorka promišlja o migraciji, identitetu i značenju progresa.

Grand Prize autorke Anje Koprivšek donosi intiman pogled na zagrebačku ballroom scenu, smeštenu unutar konzervativnog društvenog okvira Hrvatske. Film prati Valentinu (29), iskusnu voguerku i jednu od osnivačica scene, i Tea (21), novopridošlog člana koji u ballroomu pronalazi prostor izraza i osnaženja. Kroz podršku u njegovoj tranziciji, Valentina i Teo grade odnos poverenja i bliskosti, koji prerasta u zajedničku viziju budućnosti. Ballroom postaje siguran prostor – utočište slobode, identiteta i međusobne solidarnosti unutar LGBTQ zajednice.

Kada je zazvonio telefon (When the Phone Rang) je dokumentarni film autorke Ive Radivojević koji nas vraća u jedan prolećni petak 1992. godine kada se jedanaestogodišnja devojčica se javlja na telefon i dobija vesti iz druge države da joj je deda umro. Film se stoga odvija kao kreativno istraživanje sećanja i stvaranja ličnih i kolektivnih mitova.

Ko će pokucati na vrata mog doma (At the Door of the House Who Will Come Knocking) Maje Novaković smešten je u surov, ali očaravajući pejzaž Bosne i Hercegovine, prateći usamljeni život starca koji, uz svog konja, obavlja težak fizički rad u obližnjim šumama. Kroz strpljivo posmatranje prirode i vizuelno bogatu, gotovo snoliku tapiseriju, film otkriva unutrašnje prostore njegovog sveta. Ovo je tiha, kontemplativna priča o čoveku i tuzi – univerzalnom iskustvu koje nas može kako otuđiti, tako i ujediniti.

Krila i tlo (Soil and Wings) autora Stefana Maleševića je suptilan portret ruralne turske zajednice u kojoj žene vode glavnu reč, stvarajući neočekivan spoj tradicije, pobožnosti i rodne ravnopravnosti. Naime, Ajten i Erdogan podižu svoju porodicu u Kanatlarcima u Severnoj Makedoniji, balansirajući između osam vekova starog bektašijskog učenja i izazova savremenog života. U ovom turskom selu, poznatom po beračima duvana, muslimanska zajednica posvećena veri, porodici i tradiciji gaji i rodnu ravnopravnost, sa dubokim uverenjem u jednakost svega i svih.

Kroz brojne saradnje sa svetskim i evropskim filmskim festivalima, kao i ključnim akterima u međunarodnoj audiovizuelnoj industriji, Beldocs je postao centralno mesto susreta za audiovizuelnu industriju u ovom delu Evrope. Kao takav, festival ima značajnu poziciju ne samo na evropskoj, već i na globalnoj festivalskoj mapi.

Srpski dokumentarni filmovi na Beldocs festivalu u okviru drugih programskih celina

Restitucija, ili san i java stare garde (Eighty Plus) u režiji Želimira Žilnika, na otvaranju Beldocsa doživljava svoju regionalnu premijeru, nakon svetske premijere na festivalu u Berlinu. Pred objektivom ovog iskusnog autora oživljava se priča o Stevanu Arsinu, starom pijanisti koji se, nakon šest decenija života i rada u Nemačkoj, vraća u Srbiju kako bi priveo kraju višegodišnji proces restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji. Kroz niz susreta sa članovima porodice, prijateljima iz detinjstva i mladosti, te kroz suočavanje s kompleksnim pravnim i naslednopravnim izazovima, pred Stevanom se otvara neočekivano burno novo poglavlje života. Njegov povratak u domovinu odvija se u kontekstu savremenog hipertransakcionog društva, u kojem stvarnost sve više poprima konture haotičnog sna.

Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac na konferenciji navela, “jednom vremenu koga više nema.” Ovaj srpski film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.

Marble Ass, još jedan domaći film Želimira Žilnika na ovogodišnjem Beldocsu, je priča o transvestitu Merlin iz Beograda koji na svoju profesiju prostitutke gleda kao na pacifističku misiju tokom turbulentnog vremena 90-ih u ratom razorenoj zemlji. 

Sveto mesto Đorđe Kadijević, zajednički projekat autora Darka Bajića i Siniše Cvetića koji je deo programske celine Posebne projekcije, kreiran je sa ciljem da sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili kinematografiju Srbije.

Na kraju press konferencije, Andrijana Sofranić Šućur predstavila je Industry program ističući njegov značaj u povezivanju filmskih profesionalaca, kreativnih autora i inovatora iz oblasti novih medija. Festival već godinama podržava razvoj XR projekata sa ovih prostora i pruža platformu za izlaganje međunarodne produkcije u ovom mediju. Ovogodišnji interaktivni audiovizuelni program donosi publici imerzivna iskustva kroz XR izložbu u Planetarijumu i VR zoni Palate nauke, kao i poseban Play.docs Showcase, istražujući složene ideje u dokumentarnoj formi kroz ozbiljne video igre.

Osamnaesti Beldocs festival održaće se od 21. do 27. maja 2025. godine u Beogradu na više lokacija. Spisak lokacija projekcija, kao i satnica, dostupni su na sajtu. Nakon projekcija u Domu omladine biće organizovan Q&A, razgovor sa autorima.

Celokupan program festivala dostupan je na zvaničnom sajtu beldocs.rs, gde se direktno mogu kupiti i ulaznice koje su već u prodaji.

Objavljen novi Netflixov dokumentarac o milijarderu koji ne želi da ostari

Poznati reditelj produciraće film o papi Franji