Borba koja ne prestaje: Velika ispovest Maje Odžaklijevske o životu na selu i unuku sa autizmom

Maja Odžaklijevska u velikoj ispovesti za jedne medije progovorila je kako o poslu, tako i svom životu uopšte, nikad otvorenije. Za sve one koji su se pitali gde je i šta se sa njom dešava, najpre je istakla - da je i u njenom slučaju isto što i "sa svakom osobom koja sa svog radnog mesta ode u penziju".

"Svi ljudi, kad odu u penziju, njih više nema na radnom mestu. Tako sam otprilike i ja shvatila to svoje radno mesto. U penziji sam i, ako se tu i tamo ponekad pojavim da pozdravim kolege na neki muzički način, ja to uradim. Iskreno govoreći, ne volim druge događaje. Ali, kada postoji neki lep događaj, ja sam prisutna", kazala je Maja, pa je progovorila i o svom odnosu prema muzici danas.

"Nastupi mi ne nedostaju. Ono što mi nedostaje jesu nove pesme. Imala sam običaj da mislim da je moje mesto u studiju, ne na nastupima, nego baš u studiju. Volela bih da sam mogla da se bavim muzikom iz studija, da snimam vokale, ali i da snimam svoju muziku. Tada bih, čini mi se, bila najsrećnija. Zaista ne volim da se eksponiram", naglasila je ona, ali ipak joj ostaje žal zbog neostvarenih planova.

Maja Odžaklijevska iskreno o svojim zdravstvenim problemima: 'Preko noći sam ostavila cigarete'

"Žao mi je što svih ovih godina nisam imala priliku da snimim nove pesme. Prvo, to je trebalo samostalno finansirati, a ja, naravno, nisam imala mogućnosti za to. Drugo, u poslednjih, uslovno rečeno, desetak godina posvetila sam se Luki. Pa je onda njegova majka, odnosno moja ćerka, preuzela tu brigu, jer sam ja već onemoćala, ostarila sam. Ona se dugo borila i bori se i dalje. Evo, uskoro ćemo videti Luku, biće kod nas u gostima", ispričala je pevačica, koja se iz centra Beograda preselila u Veliku Planu, tačnije Staro selo.

"Otišla sam da bih našla apsolutni mir. Ne volim ove aparatiće i vrlo često ignorišem zvonjavu i poruke. Uključim ih kada ja to želim. Ostatak prostora dajem svojoj duši. Priroda mi je neophodna. Moja duša vapi za mirom, zelenilom, tišinom, ptičicama. To mi je potrebno. Onda lepo uključim onaj "aviončić" na telefonu. To mi je jedini način da prekinem svaku komunikaciju i ja sam mirna. Iskreno, ništa ne mogu da naučim na ovom telefonu, niti me zanima", nasmejala se Odžaklijevska.

Život na selu opisuje kao predivan.

"Dođite kod mene i videćete kakav je život. Inače, ja ustajem oko pet ujutru i ležem oko devet uveče. To mi je, valjda, neki parametar zdravog života. Jedem što više bilja, a pre par godina sam prestala da jedem meso. Nekad se žrtvujem zbog unuka pa kažem: "Vidi kako baka jede meso", iako je to za mene nezamislivo, samo da bi oni jeli. Ali živim zdravo, normalno, lepo spavam, nemam nesanicu, nemam stresove. Najveći stres mi je kada mi se mačka ne vrati kući u roku od dva sata. Imam pet mačaka. Imala sam šest, ali je jedna, nažalost, poginula na putu ispred mog placa. Moj omiljeni, Žuća. Imam i kuce i kanarince. Volim životinje. Moje mačke su veoma zaštitnički nastrojene prema meni, verovatno zato što ih mnogo tetošim, a šta sve donesu pred vrata, bolje da vam ne pričam. Male zmije, pacove... I onda ih ja nagradim nekom dobrom kesicom hrane. Jednostavno, volim tu komunikaciju. Volim bezuslovno", poručila je tada.

Mnogi njeni prijatelji kažu da Maja ima prekrasnu baštu.

Džoni Dep ostario 20 godina preko noći: Nove slike su jezive, ali razlog je neverovatan

"Ne, ja samo imam puno cveća. To nije organizovana bašta onako, kako ja podrazumevam da bašta treba da izgleda, sa uokvirenim stazicama i lepo pokošenom travom. Kod mene je to malo divlje. Ali, sve je zasađeno sa ljubavlju, naravno. I mogu vam reći da nema biljke koju nisam zasadila, a da nije nikla. Hoće me, to me hoće. Lepo mi to ide. U jednom periodu sam se okušala i u povrtarstvu. Jedno vreme sam se zanosila idejom - hajde da sadim paradajz, da vidim da li ja to umem. I, naravno, paradajz je rodio toliko da je trajao mesecima. Neprskani paradajz, što je jako važno. Bila sam ponosna na sebe. Videla sam da umem i više to nisam ponovila. Za ostalo povrće nisam imala potrebu. Pijace su prepune, naročito seoske pijace. Kada drugi to rade, što bih se ja mučila? Ne volim taj položaj sagnutosti. Tu sam možda malo neprikosnovena, što bih se ja saginjala ovde? Šalim se, naravno, znate da se šalim", s osmehom je izjavila Maja.

Iako je uvek vedra i nasmejana, ne krije da joj život nije bio lak.

Lična stvar je lična stvar

"Profesija ne sme da trpi - rekla je odlučno, prisećajući se jednog događaja koji je duboko obeležio njen život: Ispričaću vam šta se desilo kada mi je otac umro. Tada sam igrala "Koštanu". Umro je 21. decembra, a 22. decembra je bila predstava. Još uvek nisam shvatala da mi oca nema. Dvadeset četvrtog je sahranjen, odnosno kremiran, a 25. sam ponovo imala predstavu. Pošto je to bila poslednja predstava u toj godini, u petom činu sam ionako izmoždena i samom činjenicom da Koštanu nasilno udaju, dala sam sebi oduška i stvarno plakala na sceni. Kolege su bile zatečene. Kad se predstava završila, pitali su me: "Šta ti bi?" Znali su da sam profesionalna, da mogu da odglumim i plakanje i smejanje, a ja sam rekla: "Tata mi je juče sahranjen". Rekli su: "Pa, pobogu, zašto nisi otkazala predstavu?" A ja sam odgovorila: "Zato što ne mogu da dozvolim da vas četrdeset šestoro ostane bez honorara". Za mene su prioriteti jasni. Lična stvar je lična stvar. Ja ne patim samo tog dana, ja patim i danas za ocem. Obožavala sam svog oca. Ali postoje prioriteti u životu. Kada se čovek ograniči na prioritete, sve ostalo postaje marginalno. U toj situaciji, prioritet je bio kolektiv. Posle predstave, bol nije nestala. Te večeri, kad sam se onoliko isplakala na sceni, u tom petom činu, kad me "batka daruje", otišla sam kući i nastavila da plačem. I tako sam plakala godinama", objasnila je ona.

Ipak, suze ne voli da pokazuje.

"Ne volim kada ljudi gledaju suze. Ljudi treba da vide osmeh i vedrinu, jer ih to bodri. Pa kad može ona, mogu i ja. Tako postajem neki psihološki parametar za ljude koji imaju probleme", smatra ona, a govoreći o tome dotakla se i trenutka kada je javno progovorila o autizmu unuka Luke.

Skandal i dalje trese Belu kuću: Otkriveno kako je Tramp pred Epstajnom nazivao Melaniju

"Kada sam prvi put o tome govorila, ljudi su me zaustavljali na ulici i govorili: "Hvala vam što pričate o tome". Svi oni koji imaju decu sa oštećenjima govorili su mi: "Hvala". Iskreno tada nisam bila svesna koliko je to važno, ja nisam mogla da shvatim da pre mene niko o tome nije govorio. Inače ne gledam televiziju, radije čitam dobru knjigu. A kad gledam televiziju, uključim "Fox Crime", da vidim ko je koga ubio i zašto, volim analizu", rekla je pevačica, koja je tek kasnije shvatila težinu tog istupa.

"Govorili su mi da sam dala ljudima motivaciju. Nisam znala da sam bila prva koja je o tome govorila. Ali očigledno jesam", prokomentarisala je ona Maja, pa je još otvorenije progovorila o porodicama koje žive sa autizmom.

"Nije samo dete oštećeno, cela porodica je oštećena. Zamislite kada mi mlađa ćerka kaže: "Mama, molim te, nemoj da stavljaš Konstantina Luki u krilo". A ja kažem: "Ne brini. Luka obožava Konstantina". Kada je videla koliko ga Luka mazi, koliko je nežan i topao sa bebom, rekla je: "Jao, mama, kako je ovo lepo". Autistična deca žive u svom svetu. Taj svet ne podnosi promene i ne podnosi negiranje. "Nemoj to" - to ne podnose. Ne podnose agresiju, viku i ciku. Imaju izuzetno senzibilan sluh. Njima treba tiho pričati i sa osmehom", istakla je Maja Odžaklijevska, a poruka koju želi da ostavi svima je jasna.

"Ne treba prilaziti detetu sa mišljenjem da njemu nešto fali. Ako imate dovoljno ljubavi u sebi, vi ste u dobitnoj kombinaciji. Ljude treba učiti kako da se ponašaju prema autističnoj deci. Ako imate ljubav, imate model. Sve ostalo se samo nameće", smatra pevačica.

Na pitanje kako je Luka danas, Maja govori mirno, ali sa brigom.

"On je pre par dana napunio šesnaest godina. Već je veliki dečko. Smešten je u dom kod Petrovca na Mlavi, u Stamnici, gde ga čuva jedna sjajna, ali, nažalost, malobrojna ekipa. Ne razumem zašto im se ne pomogne, da zaposle više radnika. Verovatno nemaju dovoljno prihoda da bi te ljude platili, ali mnogo bi značilo. Tamo ima mnogo dece. Mislim da je ukupno oko trista ljudi ometenih u razvoju, na ovaj ili onaj način. Odgovornost ne sme da padne na mali broj zaposlenih. Treba obezbediti brigu za sve te ljude, zdravstvenu, ishranu, higijenu. Ne možete se osloniti na tako mali broj ljudi kada imate veliki broj dece. Da ne govorim o pranju, o održavanju čistoće, o stalnoj zdravstvenoj brizi. Na neki način apelujem da oni koji su u mogućnosti pomognu tom domu, pre svega mislim na one koji odlučuju. Potrebno je obezbediti još nekoliko plata, kako bi se pomoglo tom malom broju ljudi koji čine sve da ta deca budu zdrava i zbrinuta", rekla je ona, pa je na pitanje da li je ikada pomislila zašto je baš Luku to zadesilo, odgovorila "da ne beži od teških misli".

Romantika na njihov način: Đani i Slađa se skinuli u kupaće kostime, pa pokazali kako se uživa

"Naravno da sam pomislila. To je, na neki način, posledica poštovanja autoriteta. I s pravom mi je ćerka rekla: "Majko, ti toliko poštuješ autoritet". Moja kćerka je divan borac i to moram da naglasim. U trenutku kada smo konstatovali Lukin autizam, on je imao svega dve i po godine. Dijagnoza je, međutim, mogla zvanično da se potvrdi tek sa pet godina. Ne znam zašto je moralo da se čeka, kada je već tada moglo da se krene sa logopedijom i drugim vidovima pomoći", kazala je onda, pa naglasila da se promene nisu desile postepeno.

"Luki se to nije desilo naprasno, u smislu, da je oduvek bio takav. Unazad četiri kolena, a ja sam poznavala i svoju prababu, niko u našoj porodici nije bio autističan. Imamo srčane bolesti, ako ćemo o genetici, ali nemamo autizam, nemamo te vrste oštećenja. Genetika je kod nas čista", kaže Maja.

Uz Luku i Konstantina, inače, tu je i Milutin koji je napunio dve godine.

"Moj unuk polako, tu i tamo, nešto već priča. Skoro je mami, a mojoj ćerki, nešto ispalo, a on je odmah rekao: "Jao!" Tako da već počinje dramaturški da učestvuje, pravi svakakve kombinacije. Lepo je gledati kako deca rastu. Toliko sam zahvalna mojim ćerkama što su rodile decu. Kažem da je Bog dao još dece, da ja budem okružena tim divnim, čestitim, čistim, mladim dušicama. One oči kada vas pogledaju, kada vam nešto postave kao pitanje... Pola Milutina ne razumem, ali mi ćerka prevodi, jer se ona već srodila s tim. To su najlepši momenti u životu", rekla je ona.

Uporedo s tim, dodaje uz osmeh, stižu i komentari pojedinih prijateljica.

"Pitaju me: "Što ne uzmeš nešto malo da uradiš, neku korekciju, da se malo zategneš?" A ja im kažem: "Slušajte me, ljudi, zamislite koliko je onih koji nisu doživeli moje godine". Tu treba da stane svaka priča. Ja nemam nikakvu potrebu za tim. U planjanskom slengu kažem: "Da se udajem, ne pada mi na pamet. Završila sam s tim2. Šta meni sada znači to zatezanje? Apsolutno ništa. Ja hoću da ličim na sebe, i ni na koga drugog. Zbog toga sam prestala i da se farbam. Ljudi me pitaju: "Je l’ to farbaš kosu?" Ne. Krajevi su od keratina počeli malo da žute, jer kad operem kosu, oni budu svetliji od ostatka. Ali ja se više nikada ne bih farbala. Neću da opterećujem ni sebe, ni svoje teme. Neću da sebi namećem: ofarbaj se da bi izgledala pristojno. Ja pristojno izgledam i sada, sa svojom prirodnom sedom kosom - objasnila je ona, za koju su stvari i te kako jasne: Ljudi ne shvataju da vam je dovoljno da imate krevet da se pokrijete i zaspite, da imate šta da pojedete i da udišete čist vazduh. Šta će vama kule, gradovi, avioni? Gde ćete to poneti? Da li pravite zalihe za sledeću reinkarnaciju? Ne razumem", ispričala je Odžaklijevska, u svojoj velikoj ispovesti za Blic.  

Završavajući razgovor Odžaklijevska je izrazila želju za novim ce-deom.

"Nadam se da ćemo se sledeći put videti na promociji novog CD-a. Znam da zvuči ambiciozno, ali moram to da uradim. Nisam od onih vernika koji ljube patos kad uđu u crkvu, ali verujem. Ja sam verujuća i topao sam čovek. Mislim da me je to održalo svih ovih godina, posle svih nedaća, svih šlogića, događaja sa Lukom i patnje moje ćerke", zaključila je onda ona.

"Biće dobar otac, dete je prioritet": Trudna Edita prvi put o raskidu sa Nenadom

Simbol snage i pobede: Otkriveno kako se zove sin Milice Todorović