Komšije mogu da budu izvor beskrajnih priča - od onih što se šunjaju da pogledaju šta sadite, do onih koji rado podele "provereni" recept za spas paradajza od vrućine. A kad temperature pređu 30 °C, i najmirniji baštovan oseti potrebu za malom dramom: borbom za svaku kap vode koja će održati biljke u životu.

Saveti čuvene Marte Stjuart: Najgore i najbolje vreme za zalivanje bašte sa povrćem

Brojni stručni portali nude neke od najvažnijih saveta kako leta da učinite podnošljivijim za vaše biljke. Odgovor se krije u dobrom rasporedu zalivanja, pravilnoj količini vode i zaštiti tla. Da, bašta može da preživi i najžešći avgust!

Zalivanje u zoni korena

Stručnjaci s Chesapeake Landscape ističu da je ključno zalivati direktno u zonu korena, izbegavajući polivanje lišća - kapljice pod suncem mogu da se ponašaju poput lupe i izazovu opekotine, a vlažno lišće podstiče razvoj gljivičnih bolesti.

Vreme je pola posla

Najbolje je zalivati rano ujutro, pre 9 sati, kada je zemlja hladna i voda prodire dublje, a isparavanje minimalno, piše Better Homes & Gardens. Ako to nije moguće, zalivanje rano uveče je alternativa, ali uz oprez: mokro lišće preko noći idealna je podloga za bolesti.

Cveće koje se sadi u avgustu: Imaćete šareno dvorište do kasne jeseni

Količina vode zavisi od biljke

Izbegavajte prekomerno ili premalo zalivanje. Prekomerno zalivanje može da rezultira truljenjem korena i žutim lišćem. Nedovoljno zalivanje, pak, uzrokuje uvenuće biljaka i cveća, a povrće ostavlja bez plodova. Zato posmatrajte biljke - ako pokažu znakove prekomernog ili nedovoljnog zalivanja, promenite rutinu zalivanja, navodi Brooklyn Botanic Garden.

Takođe, poželjno je znati da jednogodišnje i plitko ukorenjene biljke traže češće, ali pliće zalivanje. Višegodišnje, grmovi i stabla s dubljim korenjem bolje podnose razmake između zalivanja, ali im je potrebno obilnije natapanje - ono podstiče dublje korenje i veću otpornost na sušu.

Sorbe od dinje: Brzo ledeno zadovoljstvo od samo tri sastojka - idealno za vrele dane

Najjednostavnija mera

Jedna od najjednostavnijih i najefikasnijih mera je malčiranje. Organski sloj debljine 5 do 7 cm (kompost, usitnjena kora, slama, piljevina) zadržava vlagu, hladi zemlju i sprečava rast korova. Uz to, razgradnjom obogaćuje zemlju hranjivim materijama.

Dubinsko zalivanje

Pratite vremensku prognozu. Stručnjaci iz Portland Nursery savetuju dubinsko zalivanje pre toplotnog talasa - voda koja prodre 15 do 20 cm ispod površine daje korenju zalihe vlage za predstojeće vruće dane.

Posadite ovo cveće u avgustu: Cvetaće i kad stigne mraz

Šta s biljkama u posudama?

Za posude i saksije važi drugo pravilo: zemlja se u njima brže suši, pa je važno proveriti drenažne rupice i ne oslanjati se samo na površinsku vlagu.

Trik iskusnih baštovana glasi: postavite posude u plitku tacnu s vodom kako bi polako upijale vlagu ili uložite u sisteme za navodnjavanje kapanjem ili natapanje crevima, oni mogu da smanje potrošnju vode i do 90 posto, piše Almanac.

Pampas je prelepa, ali izuzetno opasna biljka: Predstavlja pretnju u letnjem periodu

"Tiha suša"

I na kraju, pripazite na "tihu sušu". Čak i ako povremeno padne jaka kiša, zemljište ispod može ostati suvo. Površinski sloj možda izgleda vlažno, ali dublje korenje ne dobija dovoljno vode - zato uvek proverite vlagu nekoliko centimetara ispod površine.