Danas je i Vodeni ponedeljak: Ako ovo ne uradite – sami sebi zatvarate vrata sreće

Na Vaskršnji ponedeljak, prema narodnom verovanju, jedno pravilo nikako ne bi smelo da se zaboravi – veruje se da onaj ko ga prekrši prkosi Bogu i sam sebi zatvara vrata sreće. Ovaj dan ne nosi samo nastavak praznične trpeze, već i poruku koju su naši stari ozbiljno shvatali: radost mora da se deli.

Ostaci hrane od Uskrsa: Koliko dugo možete da ih čuvate i jedete

Drugog dana Uskrsa počinje Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom najvećeg hrišćanskog praznika. U narodu je poznata i kao Bela nedelja, jer tada nema posta ni sredom ni petkom, a naziva se i Tomina nedelja, po apostolu Tomi.

Vaskrs se slavi tri dana, pa su i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeleženi crvenim slovom. Tokom svih prazničnih dana vernici se pozdravljaju rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse", podsećajući jedni druge na vest o Hristovom vaskrsenju.

Najbolji način da iskoristite kuvana jaja posle Uskrsa: Četiri jela koja će vas oduševiti

Zašto je važno deliti radost

Za ovaj dan vezuje se verovanje da radost ne sme da utihne. Nastavljaju se okupljanja, bogate trpeze i druženja sa najbližima.

Smatra se da oni koji izbegavaju slavlje i ne dele prazničnu radost, na neki način okreću leđa veri, pa im u životu neće ići kako treba.

Ove tri biljke unesite u kuću za Uskrs: Donose sreću, mir i blagostanje

Običaji i litije

U mnogim mestima održavaju se i litije, a posebno je upečatljiv običaj u manastiru Manastir Hilandar.

Tamo monasi rano ujutru, posle službe, izlaze iz manastirske porte noseći crkvene predmete, dok se na čelu povorke nalazi ikona Bogorodice Trojeručice. Uz molitvu i pojanje, obilaze sveta mesta, a potom se vraćaju u hram.

Koliko jaja smemo da pojedemo za Uskrs? Telo će nam biti zahvalno ako ostanemo na ovom broju

Vodeni ponedeljak – običaj koji se i danas čuva

Vaskršnji ponedeljak poznat je i kao Vodeni ponedeljak, upravo zbog starog običaja koji se i danas ponegde praktikuje.

U pojedinim delovima Vojvodine momci za ženidbu obilaze devojke koje su za udaju. Dolaze u fijakerima, često uz tamburaše, noseći sa sobom posude sa vodom.

Kada stignu, polivaju devojke, verujući da se tako simbolično spiraju grehovi i priziva sreća. Kaže se da što više vode prospu, to su veće šanse da su baš tu devojku izabrali za buduću suprugu.

Šta se radi sa čuvarkućom od prošle godine? Samo dve stvari su ispravne