Da li perete meso pre kuvanja? Stručnjaci upozoravaju na rizike u kuhinji

Meso je osnovna namirnica u mnogim ishranama i odličan je izvor proteina, gvožđa, vitamina B12 i drugih važnih nutrijenata. Ipak, meso, uključujući i živinu i ribu, često sadrži štetne bakterije i viruse koji mogu izazvati trovanje hranom, pa se zato smatra namirnicom visokog rizika.

U pojedinim kulturama, kao što je slučaj na Karibima, pranje mesa se smatra pokazateljem čistoće u kuhinji. U tu svrhu najčešće se koristi limunov sok ili beli sirćetni rastvor. Međutim, postavlja se pitanje – da li je ovaj postupak zaista bezbedan i koristan?

U čemu žene najviše greše prilikom vežbanja: Fitnes je ipak individualna stvar

Skupila vam se odeća pri pranju? Bez panike, postoji rešenje

Šta znači „pranje mesa“?

Pranje mesa podrazumeva ispiranje isečenih ili celih komada mesa pod mlazom vode kako bi se uklonile nečistoće ili ostaci masnoće i kože. Ponekad se meso prethodno potapa u vodu pomešanu sa sirćetom ili limunovim sokom, a zatim se ispira, začini i tek onda kuva ili zamrzava.

Ova praksa potiče iz kulturnih običaja u nekim zemljama, ali i od uslova u kojima se meso kupuje. Na primer, u zemljama u razvoju meso se često nabavlja na pijacama gde se životinje kolju neposredno pre prodaje. U takvim okolnostima pranje mesa je uobičajeno kako bi se isprala krv ili eventualni ostaci kostiju nastali prilikom klanja.

Pranje mesa vodom ili kiselim rastvorom

Sirovo meso, živina i riba mogu biti kontaminirani bakterijama i virusima opasnim po zdravlje. Najčešći uzročnici trovanja hranom su Salmonella, Listeria, Campylobacter, E. coli, ali i virusi poput norovirusa i hepatitisa A.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da pranje mesa zapravo može raširiti bakterije po sudoperi, radnim površinama i priboru. Na taj način povećava se rizik da se kontaminiraju namirnice koje se jedu sirove, poput voća ili salate, navodi se u naučnom istraživanju „Healthline„.

Studije pokazuju da kiselina, poput sirćeta ili limunovog soka, može smanjiti količinu bakterija na površini mesa, dok obična voda ne uklanja dovoljno patogena i dodatno širi kontaminaciju po kuhinji. Zbog toga stručnjaci ističu da je daleko sigurnije potpuno izbegavati pranje mesa.

Najčešće korišćena kisela sredstva

Beli sirćetni rastvor – sadrži sirćetnu kiselinu koja može usporiti rast bakterija na govedini, piletini i pačetini.
Sok od limuna ili limete – često se koristi u karipskoj kuhinji i daje mesu svež miris.
Natrijum-hidroksid (NaOH) – koristi se u prehrambenoj industriji za uklanjanje bakterija, ali nije namenjen za kućnu upotrebu.

Ipak, i dalje nije dokazano da ova sredstva uništavaju viruse, pa je jedina pouzdana metoda da meso bude bezbedno – temeljno termičko obrađivanje, piše Nova.

Pravila bezbednog rukovanja hranom

Najbolji način da zaštitite sebe i ukućane je da se pridržavate osnovnih pravila higijene:

• Perite ruke i površine – najmanje 20 sekundi toplom vodom i sapunom.
• Razdvajajte sirove i gotove namirnice – kako bi se sprečila ukrštena kontaminacija.
• Dobro termički obradite meso – svaka vrsta ima preporučenu unutrašnju temperaturu za bezbednu konzumaciju.
• Odmah čuvajte u frižideru – meso treba brzo ohladiti i pravilno odmrzavati (u frižideru, hladnoj vodi ili mikrotalasnoj).

Samo 20 minuta vožnje kućnog bicikla čini čuda: Evo kako će reagovati vaše telo

Samo 20 minuta vožnje kućnog bicikla čini čuda: Evo kako će reagovati vaše telo