Ostrvce u Hrvatskoj sa samo četiri stanovnika: Kupanje je zabranjeno

Na Košljunu, ostrvcetu u hrvatskom delu Jadranskog mora, nema kafića, restorana ni drugih sadržaja koji bi narušili njegovu atmosferu. Za obilazak vredi izdvojiti oko dva sata i prepustiti se tišini i ritmu koji nameću manastir, šuma i more.

Na jugozapadnoj obali Krka, u mirnoj morskoj uvali Puntarska draga, smestio se Punat, staro primorsko mesto čiji identitet oblikuju more, maslinjaci i uske kamene ulice, piše Punkufer.hr.

Destinacija u Crnoj Gori koja ovog leta ima tri puta više gostiju nego prošle godine

Uz šljunkovite plaže, šetališta i skrivene uvale, Punat čuva i jedan od najzanimljivijih kulturnih dragulja ostrva Krka. Iz njegove luke pogled privlači zeleno ostrvo Košljun, udaljeno svega 750 metara od obale. Ostrvo, koje stanovnici Punta nazivaju i Mostir, zaštićena je park-šuma, ali i prava mala riznica kulturne i sakralne baštine. Do njega će vas odvesti čamci koji polaze iz luke u centru Punta, a sama plovidba traje desetak minuta.

Na ovom sićušnom ostrvu zabeleženo je više od 540 biljnih vrsta. Prekriva ga gusta vegetacija, a iza zelenila krije se franjevački manastir sa vrednim umetničkim delima, muzejskim zbirkama i bibliotekom.

Obezbeđenje stoji na ulazu: Muškarci ne smeju na ovu plažu u Crnoj Gori

Upravo su franjevci tokom vekova Košljun pretvorili u važno versko i kulturno središte, ali istorija ostrva počinje mnogo pre njihovog dolaska.

Košljun je faktički naseljeno ostrvo jer u tamošnjem franjevačkom manastiru neprekidno živi redovnička zajednica, a trenutno je čine četvorica franjevaca.

Berlin izgubio harizmu: Ankete pokazale da ljudima nije privlačan kao nekad

Od benediktinaca do franjevaca

Arheološki nalazi vode priču o Košljunu sve do predhršćanskog perioda. Benediktinci su kasnije na ostrvu osnovali opatiju, a svetilište Svete Marije Košljunske postepeno je steklo važno mesto u verskom i kulturnom životu Krka i okoline.

Nakon benediktinaca Košljun preuzimaju franjevci, uz podršku knezova Frankopana. Obnavljaju manastir i razvijaju ga prema idejama Svetog Bernardina Sijenskog, koji je zagovarao život redovnika podalje od velikih gradskih središta. Mir i izdvojenost Košljuna savršeno su odgovarali takvoj zamisli. Frankopani pritom ostavljaju snažan trag: u crkvi i danas možemo videti njihove grbove i grob Katarine Frankopan sa izvornom nadgrobnom pločom.

Zaboravićete na Mikonos i Santorini: Ovo grčko ostrvo ima plaže kakve se retko viđaju

Manastir kao riznica

Manastir danas čuva oko 30.000 knjiga, kao i niz vrednih rukopisa i starih izdanja. Posebnu pažnju privlače stare glagoljske knjige i rukopisi, inkunabule i pergamenti iz manastirske muzičke biblioteke. Košljun tako na veoma malom prostoru čuva izuzetno bogatu pisanu baštinu.

Vredi zaviriti i u etnografski muzej. Njegovi predmeti pričaju o nekadašnjem svakodnevnom životu stanovnika Krka: tu su makete brodova, drveno kućno posuđe, alati za rad u polju i proizvodnju sira, sopele, pribor za tkanje, narodne nošnje i keramika. Zbirke obuhvataju i numizmatičke predmete, kao i stare geografske atlase.

Legenda o ostrvu

Šetnja ostrvom vodi kroz gustu šumu hrasta crnike do malih kapela, a uz obalu se nalazi i prepoznatljiva skulptura Svetog Franje. Na ulazu u manastir posetitelje dočekuje franjevački pozdrav „Mir i dobro“, ispisan glagoljicom.

Tražite destinaciju sa najčistijim morem? Jedna zemlja iz komšiluka visoko kotirana

Na Košljunu nema kafića, restorana ni drugih sadržaja koji bi narušili njegovu atmosferu. Za obilazak vredi izdvojiti oko dva sata i prepustiti se polaganom ritmu šume i mora.

A Košljun ima i svoju legendu. Prema narodnom predanju, na mestu Puntarske drage nekada se prostiralo plodno polje dvojice braće. Jedan brat pokušao je da prevari drugog, koji je bio slep, prilikom podele uroda. Nakon vapaja za pravdom, more je preplavilo polje, dok je deo zemlje koji je pripadao slepom bratu ostao iznad površine – današnji Košljun.

Četiri mesta u Grčkoj koja su kao stvorena za septembar: Mir, čisto more i manje gužve