Zašto nas žuta boja privlači: Vekovima nosi neobičnu simboliku

Žuta je jedna od boja koju ljudsko oko najlakše uočava, zbog čega se danas koristi na znakovima upozorenja i zaštitnoj odeći. Međutim, njena istorija je daleko zanimljivija - od drevnih pigmenata sa arsenikom i neobičnih sujeverja do kurkume i savremenih sintetičkih boja.

Oko jednog ćemo se, ipak, svi složiti: u bilo kom okruženju – u vrtu, na umetničkoj izložbi ili na zabavi otmenog društva – žuta se izdvaja među ostalim bojama. Za to postoji fizičko i biološko objašnjenje.

Omiljeno voće otkriva vaš karakter: Jedan izbor može reći više nego što mislite

Zaštitna odeća i znaci opasnosti

Ćelije naše mrežnjače najosetljivije su na svetlost upravo u delu vidljivog spektra koji se nalazi na granici između zelene i žute boje. Zato se ova nijansa koristi za reflektujuće prsluke, zaštitnu odeću i znake upozorenja na opasnost, prenosi RTS.

Međutim, sposobnost žute boje da privuče pažnju ima mnogo dužu istoriju. Čovečanstvo je koristi hiljadama godina. Tako su, na primer, u pećini Blombos u Južnoj Africi pronađeni ostaci obrađenog okera stari najmanje sto hiljada godina.

Navike koje mogu neprimetno da vam oslabe imunitet

U potrazi za žutom bojom, međutim, Istok i Zapad sledili su različite puteve. Među žutim bojama na Istoku preovlađivale su one dobijene iz živog sveta: persijski šafran, indijska kurkuma i gumiguta, dobijana iz drveća porodice Guttiferae, poreklom iz jugoistočne Azije.

Na Zapadu su, nasuprot tome, preovlađivali mineralni izvori – od auripigmenta do hroma i kadmijuma.

Danas širom sveta preovlađuju sintetički pigmenti. Čak se i oker, milenijumski pigment na bazi oksida gvožđa koji se nekada vadio iz zemlje, danas proizvodi industrijskom sintezom.

Za one koji imaju izražen strah od "hemije“ treba reći da to, daleko od toga da predstavlja nedostatak, zapravo donosi ogromnu prednost, jer je industrijska proizvodnja jeftinija i omogućava dobijanje ujednačenijeg pigmenta čija je boja postojanija.

Neko će reći: dobro, ali sigurno je otrovniji zato što je veštački. Moram da ih razočaram – toksičnost ne zavisi od porekla, već od hemijskog sastava. A kao što je Paracelzus rekao pre više stotina godina, samo doza čini otrov.

Za ove tri stvari nikada ne koristite plastičnu foliju: Može biti opasno

Arsenik u grobnicama egipatskih faraona

Kao primer mogu da posluže dva prirodna pigmenta: auripigment i gumiguta. Prvi, blistavožute boje nalik zlatu, stigao je sa Istoka i godinama je bio veoma široko korišćen, između ostalog i u grobnicama egipatskih faraona, poput Tutankamonove.

Ovaj pigment je arsenikov sulfid i, kao što njegov sastav pokazuje, izuzetno je otrovan. Njegova upotreba danas je, zapravo, zabranjena. Ukoliko bi neki slikar danas želeo da dobije tu toplu, poluprozirnu zlatnu nijansu bez arsenika, industrija mu nudi više sintetičkih alternativa organskog porekla.

Za neprozirnu boju bolje je koristiti neorgansko jedinjenje – bizmut-vanadat, koji ima i zanimljive tehnološke primene. Konkretno, koristi se u katalizi, gde uz pomoć sunčeve svetlosti omogućava razlaganje vode radi dobijanja vodonika koji može da posluži kao čisto gorivo.

Mesec ulazi u Devicu: Stvari koje ste odlagali dolaze na red

Ovo zanimljivo svojstvo ima isto poreklo kao i njegova boja: posledica je činjenice da je pigment fotoaktivan, odnosno da reaguje na svetlost. Ono što kod boje u konzervi treba kontrolisati kako se ne bi pokvarila, u fotokatalizi predstavlja najpoželjniju osobinu.

Što se tiče druge žute boje, gumigute, koja je biljnog porekla, i ona je toksična i ima snažno laksativno dejstvo koje, u zavisnosti od doze, može biti smrtonosno. Zbog toga je prestala da se koristi kao pigment. Međutim, gambogijska kiselina, njen glavni sastojak, našla je drugu primenu u onkološkim istraživanjima, jer izaziva apoptozu – programiranu smrt – tumorskih ćelija.

Kurkuma nije pigment, već bojilo

Sasvim drugačija je priča o kurkumi, koja nije pigment već bojilo. Pošto je kurkumin rastvorljiv u vodi, veoma je cenjen za bojenje hrane u žuto.

Da bi mogao da se koristi u slikarstvu, mora da se fiksira na inertnu podlogu kako bi se napravio lak-pigment, ili da se neposredno nanosi kao razređeni, odnosno providni sloj boje. To određuje sve njegove načine upotrebe: pogodan je za bojenje, nanošenje providnih slojeva i toniranje, ali ne i za prekrivanje podloge.

Zajedno sa rezedom, a ređe i sa šafranom zbog njegove izuzetno visoke cene, kurkuma se koristila za iluminaciju rukopisa i na Istoku i na Zapadu. Nanošena je preko listića kalaja ili srebra kako bi se dočarao izgled zlata, ili ispod zlatnih listića kako bi se pojačao njihov efekat.

Kurkuma takođe može da oboji pamuk bez upotrebe močila, što je dovelo do naglog širenja njene primene u tekstilnoj industriji. Pored toga, ima sposobnost da menja boju u zavisnosti od pH vrednosti i svetlosti – naizgled „nedostatak“ u klasičnoj umetničkoj upotrebi koji je Džon Heršel u 19. veku iskoristio za pronalazak antotipije.

Naziv se odnosi na fotografsku tehniku u kojoj se papir natapa rastvorom bojila, prekriva negativom i izlaže svetlosti. Na taj način izloženi delovi izblede i dobija se fotografska slika.

Inače, kurkuma nije toksična – njena nestabilnost uslovljava izuzetno nisku bioraspoloživost – ali nije ni onaj protivupalni lek "za sve" kako je mnogi predstavljaju, jer za sada ne postoje čvrsti naučni dokazi o njenim blagotvornim svojstvima.

To, naravno, ne umanjuje njenu gastronomsku vrednost.

Besparico, ćao: Od 20. avgusta stiže lova za tri horoskopska znaka

Sujeverje vezano za žutu boju

U drevnom Egiptu žuta je bila povezana sa žalošću, tugom i sahranama.

Tokom srednjeg veka, slikari su počeli da prikazuju Judu – učenika koji je izdao Isusa – u žutoj odeći, povezujući boju sa izdajom i prevarom.

Žute zastave (Žuti Džek) su se istorijski vijorile na brodovima ili ispred zgrada kako bi signalizirale karantin zbog kuge ili žute groznice.

U Španiji i Latinskoj Americi strah od žute boje je veoma rasprostranjen. Ljudi izbegavaju da nose žutu odeću važnim danima, tokom ispita ili za razgovore za posao jer se povezuje sa đavolom, sumporom i lošom srećom.

Kolač sa keksom i limunom koji uspeva i početnicima: Tri koraka do najosvežavajućeg deserta na stolu

U evropskom pozorištu i operi, žuta se smatra lošom bojom koja može doneti neuspeh predstavi.

U Rusiji i slovenskim kulturama, davanje žutog cveća partneru je loš znak. To znači izdaju ili da će se veza završiti.

Kauboji i rodeo jahači izbegavali su žutu boju u areni jer je boja simbolizovala kukavičluk.

Osvežavajuća letnja torta: Slaže se za nekoliko minuta, a svi traže parče više