Budite se tokom noći? Nova studija otkriva opasan rizik za koji većina ljudi uopšte ne zna

Učestala kratka buđenja tokom noći, čak i ona kojih nismo potpuno svesni, povezana su sa znatno većim genetskim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti kod osoba srednje i starije dobi, pokazalo je najnovije istraživanje belgijskih naučnika koje prenosi HuffPost.

Ova takozvana mikro-buđenja zapravo predstavljaju rane pokazatelje bolesti i registrovana su kod zdravih ispitanika znatno pre pojave prvih simptoma, poput problema sa pamćenjem.

Virus Zapadnog Nila se širi Srbijom: Potvrđeno 18 novih slučajeva

Naučnici sa Univerziteta u Liježu analizirali su obrasce spavanja kod više od 500 osoba. Pomoću elektroencefalograma (EEG) pratili su njihovu moždanu aktivnost i otkrili da stariji učesnici sa čestim noćnim mikro-buđenjima nose veći rizik od demencije.

Zanimljivo je da kod mlađih ispitanika (od 18 do 31 godine) sa istim ovim problemom nije utvrđen skok rizika. Mikro-buđenja su opisana kao kratki naleti moždane aktivnosti koji vam ne daju da se naspavate, iako ujutru mislite da ste prespavali celu noć u komadu.

Zašto je dubok san ključan štit protiv demencije?

Iako stručnjaci napominju da česta buđenja ne znače automatski da ćete oboleti, kvalitet sna ostaje presudan faktor. Tokom dubokog sna mozak obavlja ključni posao – obrađuje sećanja i bukvalno čisti toksični otpad.

"Postoji snažna povezanost između poremećaja spavanja, naročito manjka dubokog sna, i povećanog rizika od razvoja demencije. 

Promene u strukturi spavanja mogu poslužiti kao rani biomarkeri neurodegenerativnih bolesti", objašnjava dr Arman Fešaraki-Zadeh, docent neurologije na Medicinskom fakultetu Jejl.

Kada nam fali dubok san, u mozgu se nakuplja beta-amiloid, toksični protein koji je direktno odgovoran za uništavanje sinapsi i razvoj Alchajmerove bolesti.

Kako da sačuvate mozak i smanjite rizik?

Iako genetika igra veliku ulogu, neurolozi naglašavaju da postoje jasni koraci kojima se bolest može odložiti ili sprečiti. Ključno je primeniti zlatno pravilo zdravog načina života, koje se bazira na nekoliko stubova:

Nedostatak gvožđa se vidi i na licu: Obratite pažnju na ove promene na koži, kosi i noktima

• Fizička aktivnost: Najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno (brzo hodanje, rad u bašti).
• Zdrava ishrana: Dijeta bogata zdravim mastima, integralnim žitaricama, voćem i povrćem (ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak).
• Kontrola zdravlja: Redovno praćenje krvnog pritiska, šećera u krvi i lečenje stanja poput apneje (prestanka disanja u snu).
• Mentalni izazovi: Održavanje društvenih kontakata, učenje novih jezika ili pronalaženje novih hobija koji aktiviraju sive ćelije.

Stručnjaci podsećaju da je povremeno zaboravljanje ključeva ili imena normalan deo starenja. Ipak, ukoliko primetite da se teško snalazite u običnom razgovoru, gubite orijentaciju na poznatim mestima ili ne možete da obavite svakodnevne rutinske zadatke, vreme je da posetite lekara.

Upozorenje stomatologa: Pet svakodnevnih namirnica koje najčešće dovode do pucanja i krunjenja zuba

Slatkiš koji ublažava hipertenziju: Naučnici otkrili šta se dešava u telu kada jedete crnu čokoladu