Dijabetes tipa 2: Koje navike mogu značajno smanjiti genetski rizik?

Na godišnjem kongresu Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa (EASD), koji se održava u Milanu od danas do 2. oktobra, biće predstavljena nova istraživanja o prevenciji dijabetesa tipa 2, njegovim komplikacijama, ulozi ishrane i fizičke aktivnosti, crevnom mikrobiomu, kao i mogućnostima novih terapija.

Jedno od istraživanja pokazuje da smanjenje unosa ultra-prerađene hrane i redovna fizička aktivnost mogu značajno smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2, čak i kod osoba sa izraženom genetskom predispozicijom. U studiji na gotovo 57.000 ljudi, kombinacija manje ultra-prerađene hrane i najmanje 150 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, bila je povezana sa 49 odsto manjim rizikom kod osoba sa visokim genetskim rizikom.

Ne gasimo glad, menjamo mehanizam u mozgu: "Ljudi učestvuju u eksperimentu, to je treća faza ispitivanja"

Velika analiza više od 1,6 miliona pacijenata ukazuje na značajan rizik od ozbiljnih komplikacija ubrzo nakon dijagnoze: kod osoba sa novootkrivenim dijabetesom tipa 2 kombinovani rizik razvoja hronične bolesti bubrega ili srčane slabosti, odnosno smrti, iznosio je 33 odsto u prvih pet godina i 55 odsto tokom deset godina.

Umor, glad i učestalo mokrenje: Znakovi koje ne treba ignorisati, a mnogi ih mešaju sa običnom iscrpljenošću

Istraživači će predstaviti i podatke koji ukazuju na povezanost ranog dijabetesa tipa 2 sa neurodiverzitetskim stanjima, posebno ADHD-om i autizmom, kao i rezultate istraživanja koje pokazuje da promene u sastavu crevnog mikrobioma mogu biti prisutne pre pojave poremećaja nivoa šećera u krvi i potencijalno pomoći u proceni rizika od razvoja dijabetesa.

Kongres EASD, 62. po redu, okupiće oko 15.000 učesnika i obuhvatiće više od 1.200 predavanja, sesija i prezentacija.

Mala promena u rutini: Čajevi koji smanjuju apetit i čuvaju liniju

Prema podacima EASD, u svetu sa dijabetesom živi oko 589 miliona odraslih od 20 do 79 godina, od kojih oko 252 miliona nije svesno da ima bolest. U Evropi dijabetes ima oko 66 miliona odraslih, dok se u Srbiji procenjuje da ih je oko 718.500, odnosno 13,3 odsto populacije tog uzrasta, pri čemu oko 240.700 nije svesno bolesti.

Podaci ukazuju i na veliki teret komplikacija dijabetesa, uključujući bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, oštećenja vida i amputacije, zbog čega istraživači sve više naglašavaju značaj ranog otkrivanja, prevencije i sveobuhvatnog lečenja.

Da li je maltodekstrin bezbedan? Aditiv koji se krije u brojnim namirnicama