Gora od gojaznosti i cigareta: Navika koju svi smatramo bezazlenom uništava srčani mišić

Dugotrajno sedenje, posebno duže od osam sati dnevno bez dovoljno fizičke aktivnosti, može značajno povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, depresije i prerane smrti, pokazuje više velikih međunarodnih istraživanja.

Čitate ovo za stolom? Možda upravo sada, dok mirno sedite, vaše telo prolazi kroz promene kojih niste ni svesni.

Kijevska lekarka potvrdila: Hantavirus se širi među ukrajinskim vojnicima

Zamislite da vam lekar kaže: 

"Vaš način života jednako je opasan kao da pušite kutiju cigareta dnevno." Većina bi odmah odgovorila: "Ali ja ne pušim, živim zdravo." Upravo u tome leži problem. Sve više istraživanja pokazuje da postoji jedna svakodnevna navika, toliko uobičajena da je gotovo i ne primećujemo, a koja tiho i sistematski narušava zdravlje: dugotrajno sedenje.

"Šokantni" podaci o kojima se premalo govori

Istraživači su analizirali 13 velikih studija i zaključili da sedenje duže od osam sati dnevno, bez dovoljno fizičke aktivnosti, nosi rizik od smrtnosti uporediv sa pušenjem i gojaznošću. Analiza je obuhvatila više od milion ispitanika.

Pročitajte to ponovo: više od milion ljudi. Ovo nije mala studija ni laboratorijski eksperiment, već stvarni život ljudi koji su praćeni godinama.

U drugom velikom pregledu istraživanja, koji je obuhvatio oko 800.000 ispitanika, utvrđeno je da osobe koje najviše sede imaju i do 150 odsto veći rizik od bolesti i prerane smrti u odnosu na one koji sede najmanje.

Šta se dešava u telu dok sedimo?

Ako mislite: "Pa dobro, telo se odmara. Šta je tu loše?", evo šta se zapravo događa.

Srce

Istraživanja pokazuju da osobe koje većinu radnog dana provode sedeći imaju 34 odsto veći rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim bolestima u odnosu na one koji više stoje ili se kreću.

Krvni sudovi

Tokom dugog sedenja usporava se protok krvi. Masne kiseline lakše se talože u krvnim sudovima, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Pankreas i šećer u krvi

Sedentarni način života, naročito u kombinaciji sa viškom kilograma, povećava rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma.

Mozak

Dugotrajno sedenje povezuje se i sa većim rizikom od depresije. Osobe koje najviše sede imaju oko 14 odsto veći rizik od razvoja depresivnih simptoma.

Srčani mišić

Kardiolog dr Bendžamin Levin iz UT Southwestern Medical Center upozorava da sedentarni način života može dovesti do ukrućivanja leve komore srca, dela koji pumpa krv bogatu kiseonikom kroz telo. Kada srčani mišić izgubi elastičnost, raste krvni pritisak i povećava se rizik od srčane insuficijencije.

"Ali ja vežbam vikendom. Zar to nije dovoljno?"

Ovo je možda i najvažniji deo cele priče.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. Dugo se verovalo da je dovoljno "odraditi" trening ili planinarenje vikendom i time poništiti posledice sedenja.

Pravite grešku odmah nakon buđenja: Pet navika sa kafom koje vam dramatično podižu holesterol

Nova istraživanja pokazuju da to nije baš tako.

Studija Massachusetts General Hospital pokazala je da dugotrajno sedenje povećava rizik od srčanih aritmija, srčanog udara i srčane insuficijencije čak i kod ljudi koji formalno ispunjavaju preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Drugim rečima, ne možete potpuno "poništiti" osam ili deset sati sedenja jednim treningom vikendom. Telo zahteva redovno kretanje tokom cele nedelje.

Zašto je ovo posebno opasno između 35. i 55. godine?

Upravo u tom životnom dobu većina ljudi sedi najviše. Karijera, obaveze i stres postepeno zamenjuju kretanje koje smo imali u mlađim godinama.

Telo tada više nije toliko otporno na loše navike.

Dobra vest je da nije kasno za promene. Kardiolozi iz UT Southwestern Medical Center pratili su fizički neaktivne odrasle osobe koje su dve godine sprovodile strukturisani program vežbanja. Učesnici su ostvarili značajno poboljšanje kondicije i elastičnosti srčanog mišića.

Zaključak istraživača bio je jednostavan: srce može da se "istrenira" i oporavi.

Šta možete da uradite već danas?

Pre nego što krenete na organizovane treninge, postoje male promene koje možete odmah da uvedete u svakodnevni život.

Dobra vest je da i kratka aktivnost pravi razliku. Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Sports Medicine pokazalo je da već 22 minuta umerene do intenzivne aktivnosti dnevno može značajno smanjiti zdravstvene rizike povezane sa sedenjem.

Praktični koraci:

• ustanite i prošetajte na svakih 60 do 90 minuta
• telefonirajte stojeći ili u hodu
• koristite stepenice umesto lifta
• prošetajte 10 minuta posle ručka
• deo sastanaka obavite u hodu, ako je moguće

Ljudi koji previše sede često nisu svesni da rade nešto štetno, jer takav način života deluje potpuno normalno. Sedimo na poslu, u automobilu, kod kuće, ispred ekrana. Svi oko nas rade isto. Ali telo pamti svaki sat.

Bol u leđima, umor, ukočenost, zadihanost pri penjanju uz stepenice ili loš san nisu nužno samo znakovi starenja. Često su upozorenje da se premalo krećemo.

Pitanje nije da li ćete jednog dana početi više da brinete o kretanju. Pitanje je koliko dugo još planirate da odlažete promenu.

I da, mali koraci jesu važni. Ali dugoročno je preporučljivo da najmanje dva do tri puta nedeljno uključite organizovanu fizičku aktivnost kako biste očuvali zdravlje srca, krvnih sudova i mišićno-koštanog sistema.

Poznati virusolog upozorava na opasnu osobinu hantavirusa: Može pokrenuti smrtonosne mutacije

Polovina Srbije u opasnosti: Lekari upozoravaju na bolest koja bez simptoma vodi do infarkta