Ipak smo sposobni za multitasking: Ključ je u jednoj stvari

Naučnici su dugo smatrali da čovekov mozak nije u stanju da kontroliše istovremeni rad na više zadataka, ali najnovija studija je pokazala da to nije tačno, ali da su za multitasking potrebni iskustvo i praksa, prenosi danas NBC njuz.

Rešavanje problema, logičko planiranje i apstraktno razmišljanje obavlja ključna regija mozga poznata kao prefrontalni korteks, koji je poznat po svojoj nefleksibilnosti.

"Taj deo mozga je formiran tako da radi jednu stvar u jednom trenutku, što je često dobro", rekao je profesor neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordžtaun i glavni autor istraživanja, Maksimilijan Rizenhuber.

Veštačka inteligencija neće svima "ukrasti" posao: Stručnjaci otkrivaju koje veštine AI ne može da zameni

On je dodao da se čovek može fokusirati na nešto i potisnuti sve ostalo da bi ostao fokusiran na zadatak.

Neuronaučnici su ranije sumnjali da kada je primoran da "žonglira", preopterećeni prefrontalni korteks pokušava brzo da prelazi sa zadatka na zadatak.

Eksperiment koji su sproveli Rizenhuber i njegove kolege otkrio je da mozak ima zaobilazno rešenje koje može da se aktivira tokom vremena kroz ponavljanje i akumulirano iskustvo, tako da može da se preprogramira da podsvesno izvrši jedan zadatak, oslobađajući prefrontalni korteks da se fokusira na nešto drugo.

Psihičko zlostavljanje na poslu sve češće: Evo kako da za mesec dana rešite slučaj mobinga

Dugoročno sećanje ključ

U okviru studije, jedanaestoro muškaraca i žena starosti od 18 do 29 godina provelo je nekoliko sati pregledavajući kompjuterski generisane slike automobila kao deo igre zasnovane na aplikaciji i naučilo da ih sortira u jednu od dve kategorije na osnovu sličnosti i razlika u obliku.

Tokom pet do deset nedelja, ponovili su sortiranje više od 30.000 puta.

Na početku eksperimenta, alati za snimanje koji su omogućili istraživačima da prate koji delovi mozga se aktiviraju pokazali su da prefrontalni korteks obavlja posao.

Kada su mozgovi učesnika ponovo proučavani, nakon mnogo nedelja sortiranja, otkriveno je, međutim, da su koristili drugu regiju, poznatu kao temporalni korteks, koji je uključen u kodiranje dugoročnih sećanja, kako bi izvršili zadatak.

Prema Rizenhuberu, nalazi su otkrili da kako prefrontalni korteks uči kako da obavlja aktivnost, on pakuje te informacije i uspostavlja veze koje omogućavaju da se one prenesu na temporalni korteks.

"To na neki način automatizuje, što oslobađa frontalne delove mozga da rade nešto drugo što zahteva pažnju", objasnio je on.

Sposobnost podsvesnog obavljanja više zadataka istovremeno putem različitih regija mozga objašnjava brojne naizgled izvanredne sposobnosti koje većina nas pokazuje svakodnevno bez razmišljanja.

Da li se bipolarni poremećaj može držati pod kontrolom?

Kao vožnja kola

Rizenhuber je kao primer naveo da dok mladi ljudi koji tek uče da voze zahtevaju punu koncentraciju da bi mogli da upravljaju automobilima, iskusni vozači mogu lako da upravljaju vozilima dok istovremeno razgovaraju ili slušaju muziku. 

Psiholog i profesor na odeljenju za neurohirurgiju na Univerzitetu Južne Floride, Majkl Šenberg, rekao je da to takođe objašnjava zašto ljudi mogu da razviju visoko specijalizovane veštine, kao što je analiza snimaka mozga, ili izvođenje gimnastike na olimpijskom nivou.

Neki ljudi možda imaju mozak koji je prirodno veštiji u sprovođenju preprogramiranja potrebnog za multitasking od drugih.

Eksperiment u Džordžtaunu otkrio je značajnu varijabilnost kada je u pitanju brzina kojom su učesnici bili u stanju da isključe svoje prefrontalne kortekse i koriste svoje temporalne kortekse za kategorizaciju automobila.

Šenberg veruje da bi svi mi mogli bolje da koristimo mogućnosti obavljanja više zadataka istovremeno u našem mozgu, čak i ako imamo 60 i 70 godina i otkrivamo da ne učimo nove zadatke tako brzo kao nekada.

Mentalno zdravlje i ishrana: Neredovni obroci povećavaju rizik od depresije

Veštačka inteligencija će nam se obiti o glavu

On je istovremeno upozorio da bi preveliko oslanjanje na tehnologiju za pomoć u obavljanju više zadataka istovremeno, poput prepuštanja pisanja ili analize podataka generativnoj veštačkoj inteligenciji, moglo da se obije o glavu našem mozgu.

Novo istraživanje je pokazalo da sopstvene mogućnosti obavljanja više zadataka istovremeno počinju da se pojavljuju tek kada se stekne određena količina stručnosti.

Dugoročno gledano, moguće je da prekomerna upotreba veštačke inteligencije znači da naš mozak postaje manje vešt u složenim veštinama.

"Nećete moći da savladate stvari ako vam veštačka inteligencija stalno radi. Obavljanje više zadataka istovremeno dolazi kroz razvoj efikasnog prepoznavanja obrazaca, tako da ste u mogućnosti da brže donosite odluke i istovremeno integrišete nešto drugo", zaključio je Šenberg.

Lekar otkriva formulu za zdravlje srca: Tri vrste treninga su ključ za dug i zdrav život