Istina o multivitaminima koju morate da znate: Evo kada pomažu, a kada postaju opasni po zdravlje

Mnogi ljudi svakodnevno uzimaju multivitamine, koji se na tržištu reklamiraju kao magična podrška imunitetu, podizanju nivoa energije, zdravlju srca i gustini kostiju.

Dostupni su u najrazličitijim oblicima – od kapsula i tableta, do tečnosti i gumenih bombona. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da ne postoji standardizovana formula koja bi propisala koje tačno nutrijente i u kojim količinama ovi preparati moraju da sadrže.

Stjuardesa ih dobila na sudu: Kosmičko zračenje i uslovi na poslu povezani s rakom dojke?

Iako svakodnevno uzimanje multivitamina može doneti određene koristi, poput prevencije nedostatka hranljivih materija, važno je imati realna očekivanja o njihovim stvarnim mogućnostima, piše Health.com.

Da li su vam multivitamini zaista potrebni?

Potreba za multivitaminima direktno zavisi od ishrane i životnog stila pojedinca. Osobama čiji se jelovnik ne bazira na dovoljnim količinama voća i povrća mogu nedostajati ključni nutrijenti poput magnezijuma, kalijuma, kao i vitamina A, C i K. 

Takođe, manjak vitamina D je izuzetno čest kod ljudi koji rade u zatvorenom prostoru i malo vremena provode na suncu. U takvim slučajevima, suplementi mogu pomoći da se popune ove "nutritivne praznine".

Stručnjaci su, ipak, složni u jednom: vitamine i minerale je uvek bolje unositi putem hrane nego kroz dodatke ishrani. 

Istraživanja pokazuju da ljudsko telo daleko efikasnije apsorbuje nutrijente iz celovitih, prirodnih namirnica. Ishrana koja uključuje raznovrsno voće, povrće, integralne žitarice, krtu piletinu ili ribu i zdrave masti, može da osigura većinu materija potrebnih za normalno funkcionisanje organizma.

Većina zdravih ljudi, dakle, može održati optimalno zdravlje kvalitetnom ishranom, bez ikakve potrebe za pilulama.

Kad letnje opuštanje krene po zlu: Lekar upozorava na polno prenosive bolesti koje vrebaju u septembru

Ipak, pojedinim grupama – poput osoba sa određenim hroničnim bolestima ili strogim prehrambenim ograničenjima – može biti teže da unesu sve potrebne materije. 

Vegani i vegetarijanci, na primer, često imaju manjak gvožđa i vitamina B kompleksa, jer su ovi nutrijenti najzastupljeniji u mesu. Ako niste sigurni da li su vam potrebni dodaci ishrani, najbolje je da uradite analizu krvi i razgovarate sa lekarom ili nutricionistom.

Koje su stvarne koristi multivitamina?

Ukoliko hranom ne uspevate da zadovoljite sve potrebe organizma, ovi preparati mogu biti koristan saveznik. Mikronutrijenti su ključni za opšte zdravlje, a vitamini i minerali imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja srca, mišića i kostiju.

• Energija: Vitamini B grupe, vitamin C, gvožđe, cink i magnezijum direktno učestvuju u procesima proizvodnje energije i pomažu telu da hranu pretvori u gorivo.
• Imunitet: Za odbranu od bolesti neophodan je dovoljan unos vitamina A, B6, B12, C, D, E i K, kao i minerala poput magnezijuma, bakra, gvožđa, selena i cinka.
• Moždana funkcija i koža: Folna kiselina i ostali B vitamini podržavaju pamćenje i kognitivne procese. Vitamini A, C i E smanjuju upale, podstiču obnovu ćelija i štite kožu od oštećenja.
• Kosti: Za jake kosti neophodni su kalcijum i vitamin D, pa kvalitetan multivitamin može smanjiti rizik od preloma i usporiti gubitak koštane mase u starijem dobu.

Šta se najčešće nalazi u jednoj kapsuli?

Sastav se razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali većina preparata sadrži kombinaciju ključnih vitamina i minerala. Na deklaraciji proizvoda obično je naveden procenat dnevne vrednosti (% DV) za svaki nutrijent. Ovaj podatak pokazuje koliki deo prosečnih dnevnih potreba odrasle osobe pokriva samo jedna doza.

Pošto proizvodi nisu unificirani, pre kupovine obavezno proučite deklaraciju kako biste znali šta tačno unosite u organizam.

Potvrđen slučaj malih boginja u Srbiji: "Vakcinacija se ne sme izbegavati"

Skriveni rizici: Kada suplementi postaju opasni?

Ključno je razumeti da multivitamini nisu zamena za zdrav život. Njihov efekat ne može da nadmaši koristi koje donose pravilna ishrana, redovan trening, dovoljno sna i kontrola stresa.

Najveći rizik leži u predoziranju. Osobe koje uzimaju multivitamine, a istovremeno jedu industrijski prerađenu hranu koja je već obogaćena vitaminima, rizikuju da prekorače preporučenu gornju granicu unosa.

To može dovesti do neželjenih efekata, pa čak i do toksičnosti (trovanja vitaminima). Simptomi uključuju mučninu, povraćanje, dijareju i jake glavobolje, dok u težim slučajevima može doći i do ozbiljnog oštećenja organa (poput jetre ili bubrega).

Poseban oprez je neophodan kod osoba sa hroničnim bolestima. Određeni nutrijenti mogu ući u opasnu interakciju sa lekovima. Na primer, nagle promene u unosu vitamina K mogu potpuno neutralisati ili pojačati dejstvo lekova za razređivanje krvi.

Drugi nutrijenti mogu ubrzati razgradnju lekova u telu i smanjiti njihovu efikasnost. Takođe, prevelik unos vitamina A tokom trudnoće dokazano povećava rizik od urođenih mana kod ploda.

Sedenje vam uništava srce, a to ne primećujete: Kardiolog otkriva šta morate da promenite

Pijete vodu uz obrok da biste manje jeli? Nova studija otkrila nešto potpuno neočekivano