Ljudi imaju "šesto čulo" o kom se retko govori: Interocepcija može da bude ključna za mentalno zdravlje

Svi znamo da ljudi imaju pet čula. Međutim, sve veći broj istraživanja pokazuje da imamo i šesto čulo o kom se malo priča, a ono bi moglo da bude jednako važno za naše zdravlje kao i ostala.

Reč je o interocepciji, sposobnosti organizma da prepoznaje i tumači sopstvene unutrašnje signale.

Treba li dopustiti sebi dosadu i usporeni slobodan dan? Psihoterapeutkinja Milenković o važnosti predaha od posla

Prekretnica u lečenju mentalnog zdravlja: Naučnici otkrili 74 gena koja izazivaju anksioznost

Ovo čulo registruje procese koji deluju "nevidljivo", iako se neprestano odvijaju u našem telu – otkucaje srca, disanje, osećaj gladi, žeđ ili telesnu temperaturu.

„Iako mu ne posvećujemo mnogo pažnje, ono je izuzetno važno jer omogućava da svi sistemi u organizmu funkcionišu optimalno“, napisale su psihološkinje Dženifer Marfi sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu i Freja Prentis sa Univerzitetskog koledža u Londonu u tekstu objavljenom u časopisu The Conversation.

Kako objašnjavaju. "interocepcija nas upozorava kada telo nije u ravnoteži – tera nas da posegnemo za čašom vode kada smo žedni ili da skinemo džemper kada nam je previše toplo".

Na prvi pogled, sve deluje prilično jednostavno.

Međutim, naučnici sada otkrivaju da interocepcija nije važna samo za regulisanje osnovnih telesnih potreba, već bi mogla da igra značajnu ulogu i u razvoju različitih poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju, posttraumatski stresni poremećaj - PTSP i poremećaje ishrane.

Mobilni telefon kao prva igračka: UNA proverava - kakve posledice ekrani ostavljaju na razvoj dece?

Istraživanja su još u ranoj fazi, ali pretpostavlja se da nam svest o napetosti mišića, disanju ili radu srca daje važne informacije o tome da li je neka situacija bezbedna ili predstavlja potencijalnu pretnju.

Kada je taj proces narušen, mogao bi da doprinese razvoju psihičkih poremećaja.

Na primer, osoba koja pati od anksioznosti može biti izrazito svesna ubrzanog rada srca tokom društvenih situacija, što dodatno pojačava osećaj nelagodnosti.

Razlike između muškaraca i žena

Marfi i Prentis su u analizi 93 studije utvrdile da postoje značajne razlike u interocepciji između muškaraca i žena. Žene su, posebno kada je reč o zadacima koji se odnose na prepoznavanje otkucaja srca, pokazale manju preciznost.

To bi delimično moglo da objasni zašto su anksioznost i depresija češći kod žena nego kod muškaraca nakon puberteta, iako autorke naglašavaju da je odnos između ovih pojava veoma složen i da još nije u potpunosti razjašnjen.

Glad, raspoloženje i interocepcija

Vezu između interocepcije i mentalnog zdravlja proučavali su i drugi istraživači.

Eksperiment objavljen ove godine u časopisu eBioMedicine ispitivao je kako glad utiče na raspoloženje. Rezultati su pokazali da osobe sa razvijenijom i preciznijom interocepcijom imaju manje promene raspoloženja od onih kod kojih je ova sposobnost slabije izražena.

"To ne znači da nisu osećali glad, već da su uspevali da održe stabilnije raspoloženje uprkos tom osećaju", objasnio je medicinski psiholog Nils Kromer sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj.

Šta se dešava kod anoreksije?

Jedan od najubedljivijih dokaza o značaju interocepcije dolazi iz istraživanja sprovedenog na osobama koje boluju od anoreksije nervoze, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA).

Pretpostavlja se da osobe sa anoreksijom više ne uspevaju pravilno da prepoznaju unutrašnje signale gladi.

Da li je prirodni šećer zaista bolji? Vodič kroz najpopularnije zaslađivače

Koristeći vibrirajuću kapsulu koja se guta, istraživači su uspeli da pokažu da je to zaista slučaj – čak i nakon što su pacijenti povratili izgubljenu telesnu težinu.

"Osobe sa anoreksijom nervozom ne ignorišu jednostavno signale svog tela", rekao je Sahib Kalsa, vodeći autor studije i neuronaučnik sa UCLA.

Kako je objasnio, "njihov nervni sistem verovatno drugačije obrađuje signale koji dolaze iz digestivnog sistema, zbog čega ih teže prepoznaju, manje im veruju i teže uče iz njih, što može doprineti opstanku simptoma čak i nakon što se telesna težina normalizuje".

Da li interocepcija uopšte postoji?

Ipak, ne dele svi stručnjaci ovo mišljenje.

U radu objavljenom 2024. godine u časopisu Frontiers in Psychology autori su provokativno ustvrdili: "Interocepcija ne postoji".

Vrućine mogu biti posebno opasne za ljude na antidepresivima: Evo šta se dešava u organizmu

Tim koji predvodi kognitivni naučnik Feliks Šeler sa MIT-a kasnije je objasnio da je naslov namerno bio provokativan kako bi skrenuo pažnju na problem.

Prema njihovom mišljenju, istraživači pod terminom "interocepcija" često objedinjavanju veliki broj različitih procesa, čime se previše pojednostavljuje složenost načina na koji organizam opaža sopstveno stanje.

"Iako je naslov ovog rada namerno provokativan, cilj mu je da ukaže na važan problem u ovoj oblasti – termin interocepcija često se koristi na način koji ne odražava složenost i raznovrsnost pojava koje bi trebalo da opisuje", naveli su autori.

Možda su delimično u pravu.

Profesor Beri Smit sa Univerziteta u Londonu smatra da ljudi zapravo imaju čak 33 različita čula.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da je ljudski organizam mnogo složeniji nego što mislimo. Čak i ako mnoga od tih čula još nemaju jasno definisan naziv, ona već imaju mnogo veći uticaj na naše zdravlje i dobrobit nego što smo do sada pretpostavljali.

"Bolje razumevanje svih faktora koji utiču na interocepciju moglo bi jednog dana da omogući razvoj efikasnijih terapija za brojne poremećaje mentalnog zdravlja", zaključile su Prentis i Marfi.

Da li je prirodni šećer zaista bolji? Vodič kroz najpopularnije zaslađivače

Godinama smo verovali da je štetan, a naučnici sada tvrde suprotno: Ovaj mlečni proizvod možda nije neprijatelj srca