Od bazena do hrane: Virusolog otkriva koje su najveće letnje pretnje po zdravlje

Letnji meseci donose rizik od virusnih infekcija, a visoke temperature, sveža hrana, ali i brza hrana uz kupanje na bazenima i rekama tokom leta mogu biti idealni uslovi za razvoj virusa i bakterija. Postavlja se pitanje koje su najčešće infekcije i kako se zaštititi. Virusolog Milanko Šekler objašnjava da su mnogi tokom letnjih vrućina u zatvorenom prostoru pod klimom, što pogoduje širenju virusa, kao i da se zato i respiratorne infekcije, koje su karakteristične za zimu, javljaju i tokom letnjih meseci.

On kaže da virusima, kao što ne smeta hladnoća, ne smeta im ni previše vrućina.

Više žena umire od vrućine, ali biologija nije glavni uzrok

Zabluda u koju veruje 90 odsto ljudi: Alergija na more uopšte ne postoji, evo zašto vas koža zapravo svrbi

"Više im smeta možda sunčeva direktna svetlost koja deluje tako što što ih praktično inaktiviše, odnosno ubije ih", rekao je on za Euronews Srbija.

On navodi da problem sa virusima nastaje i u blizini vode - mora, jezera, reke i bazena.

Tu je reč o, dodaje on, adenovirusima, rotavirusima, virusima hepatita, enterovirusima, koksaki virusima, a njihova zajednička osobina je da nemaju omotač i samim tim su visoko otporni na spoljne uslove, i na toplotu, i na sunce, i na isušivanje.

"U bazenima gde nema, recimo, dovoljno hlora ili se vrlo brzo isprlja voda usled velikog broja kupača, onda postoji mogućnost da se ti virusi prenose oralno-fekalnim putem prenošenja. To su virusi koji izazivaju stomačne tegobe najčešće, kao recimo rotavirusi, i uglavnom kod dece, ali mogu i kod odraslih. Adenovirusi isto tako mogu da prave te probleme, ili enterovirusi, koksaki čuveni, koje često vezujemo neopravdano više za klima uređaje, mogu i tako da se prenesu, ali to je ređi način, a mnogo češći preko onečišćene vode, odnosno vode u bazenima, ali isto tako i morske vode", rekao je on.

Šekler objašnjava da ti virusi koji nemaju omotače vrlo dobro podnose i morsku vodu i mogu da ukoliko je prisutna velika količina virusa u vodi, prodru u organizam gutanjem vode, ulaskom vode u kapke ili preko sluzokože usta.

Druga strana problema su bakterije koje su se pojavile na mnogim plažama.

Šekler kaže da je i kod bakterija oralno-fekalni način prenošenja.

On navodi da bakterije mogu da se pojave i buknu na mestima gde je veliki broj kupača na jednom mestu, kao i na mestim gde se izlivaju fekalne vode tamo gde se ljudi kupaju. 

Šekler kaže da se Ešerihija koli nalazi u svakom digestivnom traktu, ali da neko bolestan može da ima takve sojeve te bakterije koji mogu da inficiraju i da prave stomačne tegobe.

Osim Ešerihije koli, kaže on, tu je Vibrio porodicu bakterija, od kojih nekoliko vrsta iz te kategorije praktično živi čak u morskoj vodi.

"Po ovakvim vrućinama, sa velikim brojem kupača, te bakterije vrlo često uspeju da inficiraju ljude i da naprave probleme", rekao je on.

Kako konzumirati i pripremiti hranu 

Postavlja se pitanje na šta bi trebalo obratiti pažnju tokom leta prilikom konzumiranja i pripreme svežeg voća i povrća, ali i mesa.

Šekler kaže da je treba obratiti pažnju na voće ali i povrće koje se koristi termički neobrađeno.

"Kada je u pitanju salata zelena i slično, vi tu nemate nikakav način da uklonite eventualno prisutne bakterije, da ih na neki način uništite. Jednostavno, termička obrada je jedina koja to garantuje, i to u dužem vremenskom trajanju", rekao je on.

On naglašava da voće i povrće koje se konzumiraju sveže često mogu da budu izvor bakterija, kao i virusa.

"Recimo, norovirusi vrlo često se njihova infekcija beleži iz malina, jagoda, tog jagodičastog, bobičastog voća gde je praktično branje ručno. Ukoliko berači ne vode računa o higijeni, posle upotrebe toaleta ne peru obavezno ruke u određenom trajanju sa upotrebom sapuna, onda ti virusi mogu da ostanu, da onečiste površinu tog voća i da se unesu u organizam. Oni stvaraju stomačne tegobe, drastične prolive koji nastupaju nepuna 24 časa do 48 časova nakon konzumacije", rekao je on.

Bakterije, kako je naglasio Šekler, mogu da se nađu i u namirnicama animalnog porekla.

Ukoliko ima bakterija, on kaže da se one u temperaturnim uslovima kakvi su sada vrlo brzo razmnože u mesu, a da je pogotovo rizična riba, koja može da se pokvari ako na vrućinama stoji dovoljno svega par časova. 

Toplotni udar može biti koban: Lekar upozorava - Ove tri grupe ljudi su u najvećoj opasnosti na temperaturama preko 40

Bukti toplotni talas, a ova četiri stanja mogu biti kobna: Ako primetite jedan simptom, odmah zovite Hitnu