Organi na koje stres najviše utiče: Imaju direktnu vezu sa nervnim sistemom

Stres je postao gotovo neizbežan deo svakodnevice, a njegov uticaj na organizam daleko je dublji nego što često mislimo.

I dok ga najčešće povezujemo sa psihičkim opterećenjem, stres itekako ostavlja trag i na telu - naročito na organima u trbušnoj duplji.

Upravo je probavni sistem među najosetljivijima jer je direktno povezan sa nervnim sistemom, zbog čega burno reaguje na napetost, brige i emocionalni pritisak, prenosi Zadovoljna.hr.

Kardiolozi: Jedna jutarnja navika može da ubrza starenje srca

Organi koje stres najviše pogađa i na koji način:

Želudac

Stres može podstaći pojačano lučenje želudačne kiseline, što dovodi do gorušice, gastritisa pa čak i čira. Mnogi primećuju "knedlu u želucu" ili nelagodnost upravo u stresnim situacijama.

Da li ašvaganda stvarno pomaže? Iskustva korisnika i rezultati

Creva

Veza između mozga i creva izuzetno je snažna, zbog čega stres često uzrokuje dijareju, zatvor ili nadimanje. Sindrom iritabilnog creva (IBS) posebno je povezan sa hroničnim stresom.

Jetra

Pod uticajem stresa jetra oslobađa dodatnu glukozu u krv kako bi telo imalo više energije za "borbu ili beg". Dugoročno, to može narušiti metaboličku ravnotežu i opteretiti ovaj važan organ.

Zbogom kafi i nervozi: Japanska mača pruža šest sati čiste energije bez lupanja srca i stresa

Gušterača (pankreas)

Stres može uticati na regulaciju šećera u krvi jer remeti lučenje insulina. Dugoročno, to može povećati rizik od metaboličkih poremećaja.

Holesterol tiho ubija: Ovo su navike koje vam mogu spasiti srce

Debelo crevo

Hronični stres može usporiti ili ubrzati rad debelog creva, što rezultira promenama u pražnjenju i osećajem nelagodnosti u donjem delu stomaka.

Borba protiv HPV-a: Edukacija lekara i farmaceuta ključ za uspešnu prevenciju

Kako smanjiti uticaj stresa na organizam?

Briga o mentalnom zdravlju nije luksuz, već nužnost – jer ono što osećamo i te kako utiče na to kako naše telo funkcioniše.

Iako stres ne možemo u potpunosti izbeći, možemo naučiti kako da ga držimo pod kontrolom:

• Uvedite redovnu fizičku aktivnost – čak i brza šetnja može smanjiti nivo stresa
• Pazite na ishranu – izbegavajte tešku, masnu i prezačinjenu hranu u stresnim periodima
• Dišite svesno i duboko – tehnike disanja brzo smiruju nervni sistem
• Obezbedite kvalitetan san – telo se tada regeneriše i bolje nosi sa stresom
• Odvojte vreme za sebe – čitanje, muzika ili boravak u prirodi mogu imati snažan umirujući efekat
• Razgovarajte o problemima – deljenje briga smanjuje njihov intenzitet

Deset namirnica bogatih proteinima – idealne su za doručak