Otkriven antibiotik koji može da zaustavi i najotpornije bakterije na lekove

Tim istraživača sa Univerziteta Makmaster otkrio je novi molekul za antibiotik, lariocidin, koji bi mogao da se bori protiv bakterija otpornih na lekove i transformiše borbu protiv antimikrobne rezistencije.

Prošlo je skoro 30 godina otkako se nova klasa antibiotika pojavila na tržištu, ali to bi uskoro moglo da se promeni.

Nakon nestašica i zloupotreba, Ozempik će se dobijati samo na recept

Lariocidin jači i od najotpornijih bakterija

Istraživači sa Univerziteta Makmaster u Hamiltonu, napravili su proboj koji bi mogao da pomogne u borbi protiv bakterija otpornih na lekove.

Predvođen naučnikom Gerijem Rajtom, tim je otkrio moćan novi molekul nazvan lariocidin.

Lariocidin pokazuje sposobnost borbe protiv nekih od najjačih, najotpornijih bakterija koje su poznate nauci. Njihovo revolucionarno otkrića objavljena su u časopisu Nature.

Porast broja bakterija koje mogu da se odupru postojećim lekovima, fenomen poznat kao antimikrobna rezistencija (AMR), postao je velika pretnja globalnom zdravlju. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, AMR je sada jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava javno zdravlje širom sveta. Hitna potreba za novim antimikrobnim lekovima nikada nije bila veća, a lariocidin nudi novu nadu za budućnost.

Kraj zloupotrebi Ozempika? Jedna stvar bi mogla sve da promeni

"Naši stari lekovi postaju sve manje efikasni kako bakterije postaju sve otpornije na njih. Oko 4,5 miliona ljudi umre svake godine zbog infekcija otpornih na antibiotike, i situacija se samo pogoršava", objašnjava Geri Rajt, profesor na Odeljenju za biohemiju i biomedicinske nauke Univerziteta Makmaster i istraživač na Univerzitetskom institutu Majkl G. DeGrut za istraživanje zaraznih bolesti.

Rajt i njegov tim su otkrili da novi molekul, laso peptid, dosta obećava jer napada bakterije na način koji se razlikuje od drugih antibiotika.

Lariocidin se direktno vezuje za mehanizam sinteze proteina bakterije na potpuno novi način, inhibirajući njenu sposobnost rasta i preživljavanja.

Gde je i kako pronađen novi antibiotik?

Lariocidin proizvodi vrsta bakterije pod nazivom Paenibacillus, koju su istraživači izvukli iz uzorka zemljišta prikupljenog iz dvorišta u Hamiltonu.

Istraživački tim je dozvolio da bakterije iz zemljišta rastu u laboratoriji približno godinu dana - metoda koja je pomogla da se otkriju čak i sporo rastuće vrste koje bi, inače, mogle da se previde.

Jedna od ovih bakterija, Paenibacillus, proizvodila je novu supstancu koja je imala snažno dejstvo protiv drugih bakterija, uključujući i one koje su obično otporne na antibiotike.

"Kada smo shvatili kako ovaj novi molekul ubija druge bakterije, to je bila prekretnica", rekao je Manoj Jangra, saradnik u Rajtovoj laboratoriji.

Upotreba lekova za mršavljenje će uskoro biti dozvoljena širom sveta?

Šta radi i kako deluje lariocidin?

Pored jedinstvenog načina delovanja i aktivnosti protiv bakterija otpornih na lekove, istraživači su optimistični u vezi sa lariocidinom jer deluje na mnoge prave procese.

Nije toksičan za ljudske ćelije, nije podložan postojećim mehanizmima otpornosti na antibiotike i dobro funkcioniše u životinjskom modelu infekcije.

Rajt i njegov tim su sada usredsređeni na pronalaženje načina da modifikuju molekul i proizvode ga u količinama dovoljno velikim da omoguće klinički razvoj.

Problemi sa kilogramima nakon 40. ukazuju na nedostatak određenih vitamina

Rajt kaže da je, pošto ovaj novi molekul proizvode bakterije, a one nisu zainteresovane da prave nove lekove za nas, potrebno je mnogo vremena i resursa pre nego što lariocidin bude spreman za tržište.

"Sada počinje pravi naporan posao. Sada radimo na tome da ovaj molekul razdvojimo i ponovo sastavimo kako bismo ga učinili boljim kandidatom za lek", rekao je Rajt.