Ovih osam navika mogu da budu kobne za srce: Mnogi ih ponavljaju svakog dana

Kardiolozi su upozorili na osam čestih navika koje povećavaju rizik od srčanih bolesti – od prekomernog unosa soli i manjka fizičke aktivnosti do ignorisanja simptoma i preskakanja lekarskih pregleda.

Među najčešćim greškama je preteran unos soli, koji može da povisi krvni pritisak, jedan od glavnih faktora rizika za srčani i moždani udar.

Nova šansa za parove koji su gubili nadu: Genetička analiza embriona u Narodnom frontu

Kardiolog Nilaj Šah navodi da odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 2.300 miligrama natrijuma dnevno. Ističe da najveći deo tog unosa dolazi iz industrijski prerađene hrane i obroka iz restorana.

Lekari upozoravaju i na nedostatak fizičke aktivnosti. Brajan Dauni, direktor službe za opštu kardiologiju u Tufts Medical Centeru, kaže:

"Sada postoji izreka da je sedenje novo pušenje."

HPV vakcina: Najčešća pitanja i nedoumice

Kao jednostavno rešenje navodi se više hodanja tokom dana, posebno kod ljudi koji rade za stolom.

Nedostatak sna, posebno zbog korišćenja telefona pre spavanja, takođe može da poremeti rad srca jer plava svetlost i stimulacija odlažu san, dok krvni pritisak ostaje povišen duže nego što bi trebalo.

Stručnjaci upozoravaju i na često posezanje za prerađenim grickalicama, koje mogu da povećaju krvni pritisak i nivo holesterola, kao i da doprinesu gojenju.

Kao dodatni rizici navode se usamljenost i slabe društvene veze, kao i izbegavanje redovnih zdravstvenih pregleda, naročito kod mlađih odraslih osoba.

Sam miris kafe mogao bi da utiče na raspoloženje i aktivnost mozga

Lekari ističu da se povišen krvni pritisak, šećer i holesterol sve češće beleže i kod ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama.

Posebno upozoravaju da ljudi ne odustaju od promena zato što misle da je za njih kasno i da ne ignorišu simptome poput stezanja u grudima, utrnulosti ili bola koji se širi u vilicu, vrat ili ruku.

"Ako osetite stezanje u grudima, bol, utrnulost ili čak bol u vilici, vratu ili ruci, pozovite hitnu pomoć. Ako simptomi traju 15 minuta ili duže, idite u hitnu službu, gde lekari mogu da utvrde da li je reč o srčanom udaru i odmah započnu lečenje", poručila je kardiološkinja Harmoni Rejnolds.

Da li vikendom pomerate obroke? Velika studija pokazala šta se dešava kada promenite ritam ishrane