Pomama za zelenim sokovima: Stručnjaci upozoravaju na skrivenu zamku

Zeleni sokovi poslednjih godina postali su sinonim za zdrav život, posebno na društvenim mrežama.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da su dobar primer takozvane zdravstvene aureole, zbog koje proizvodu pripisujemo više koristi nego što ih zaista ima.

"Zdravstvena aureola nastaje kada nas jedna privlačna karakteristika, na primer to što je nešto zeleno, organsko, prirodno ili bogato vitaminima, navede na zaključak da je ceo proizvod zdrav“, objašnjava dijetetičarka Johana Kac za portal Parade.

Namirnice koje pomažu posle dugog boravka na suncu: Podstiču oporavak organizma

Međutim, problem nije u tome što su takvi napici nužno loši. Mišel Rautenštajn, dijetetičarka specijalizovana za preventivnu kardiologiju, upozorava da zbog oznake "zdravo“ često zanemarujemo njihov stvarni sastav, prenosi Tportal.

"Možemo automatski pretpostaviti da proizvod povoljno deluje na zdravlje i nivo energije, čak i ako sadrži dodate šećere ili mu nedostaju važni nutrijenti poput vlakana i proteina“, kaže.

Brzo hodanje ili trčanje: Šta je bolje za snižavanje pritiska?

Takav napitak zapravo može izazvati pad energije

Sok od zelenog povrća i voća može da sadrži vredljive hranljive materije, ali Kac savetuje da se provere veličina porcije, količina šećera i vlakana, kao i da li ima dovoljno proteina i kalorija ako se njime zamenjuje obrok.

Džulija Zumpano, registrovana dijetetičarka sa Klivlend klinike, smatra da su zdravstvene prednosti ovih napitaka često prenaglašene.

"Slatkog su ukusa i sadrže nešto zelenog povrća i voća, pa ljudi imaju osećaj da konzumiraju nešto korisno. To može da stvori lažan osećaj da činite nešto dobro za zdravlje, iako zapravo unosite veliku količinu dodatnih kalorija i šećera“, objašnjava.

Upravo je šećer jedan od glavnih problema.

"Mnogi od tih napitaka dobijaju slatkoću iz voćnih sokova, voćnih koncentrata ili dodatih šećera. Neki kupovni proizvodi mogu da sadrže između 25 i 50 grama šećera po porciji, što je uporedivo sa nekim gaziranim pićima, a ponekad i više od toga“, kaže Rautenštajn.

Muči vas visok pritisak? Sok od ove namirnice vam može mnogo pomoći

Problem nije u voću

Voće samo po sebi nije problem. Rautenštajn naglašava da je u celovitom obliku izuzetno hranljivo, ali se ceđenjem uklanja veliki deo vlakana koja prirodno usporavaju varenje.

"Kada popijete sok sa mnogo šećera i malo vlakana, šećer može brže da dospe u krvotok i izazove nagli porast šećera u krvi“, objašnjava.

Organizam potom luči insulin, a kod nekih ljudi nakon toga može uslediti pad šećera u krvi.

"To može doprineti poslepodnevnom umoru, mentalnoj magli ili želji za hranom koja brzo podiže energiju“, kaže Rautenštajn.

Kalorije unesene u tečnom obliku takođe slabije zasićuju, posebno ako napitku nedostaju proteini i zdrave masti, pa ne pružaju nužno dugotrajniju energiju.

Koliko kafe je previše? Nova studija otkriva granicu nakon koje mogu da počnu problemi

Sok nije zamena za uravnotežen obrok

Većina takvih voćno-povrtnih sokova sadrži malo proteina i masti. Ako sok zameni uravnotežen doručak ili ručak, upozorava Kac, osoba možda neće uneti dovoljno energije i hranljivih materija.

Rautenštajn upozorava i na njihovo korišćenje u restriktivnim detoks programima i niskokaloričnim režimima ishrane.

"Takvi pristupi mogu da podstaknu preskakanje uravnoteženih obroka, premali unos hrane i oslanjanje na tečnost umesto na ishranu koja organizmu obezbeđuje dovoljno proteina, vlakana i kalorija“, kaže.

Psiholozi otkrivaju šta se dešava kada putujete sami: Solo avantura može promeniti način na koji gledate sebe

Dugotrajan nedovoljan unos energije može dovesti do umora, razdražljivosti, snažne gladi i usporavanja metabolizma. S druge strane, Zumpano upozorava da višak kalorija, dodatih šećera i jednostavnih ugljenih hidrata u nekim od tih sokova može doprineti gojenju i povećati rizik od predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma.

Zeleni sokovi imaju i svojih prednosti

Takve sokove ne treba potpuno izbaciti iz ishrane. U zavisnosti od sastava, mogu da sadrže vitamin K i folat iz lisnatog povrća, vitamin C, kalijum i karotenoide, iako njihove količine znatno variraju među proizvodima.

Iste hranljive materije moguće je dobiti iz celovitih namirnica, uz više vlakana i duži osećaj sitosti. Lisnato povrće može da se doda salatama, jajima, supama ili jelima sa žitaricama, a voće je bolje pojesti celo ili ga upotrebiti za smuti u kojem ostaju vlakna.

Zumpano zato preporučuje jednostavno pravilo: kad god je moguće, treba izabrati celovite namirnice, a ne ultraprerađene proizvode.

Ovo je najopasnija krvna grupa: Kada "zlatna krv" može biti pretnja?