Pomeranje sata izgubilo smisao, ali se i dalje primenjuje: Stručnjak za UNU otkriva šta bi bilo bolje rešenje

Kvalitetan san je jedna od stavki koju načešće zaboravimo kada su zdravlje i očuvanje imuniteta u pitanju, a sledećoj vesti verujem da će se obradovati većina. 

Noćas ćemo spavati sat vremena duže, jer u tri sata ujutru zvanično počinje zimsko računanje vremena. Iako se već godinama vodi žustra rasprava o ukidanju ove prakse, kazaljke se i dalje pomeraju dva puta godišnje. 

Noćas pomeramo kazaljke unazad: Da li je vreme da se ukine ova praksa i promeni radno vreme?

Srbija prelazi na zimsko računanje vremena: Ne zaboravite da pomerite kazaljke

Zašto ovo pravilo uopšte postoji i da li je konačno došlo vreme da ode u istoriju?

Motivisana ratnim krizama i potrebom za drastičnom uštedom energije i uglja, ideja o sezonskom pomeranju sata javila se početkom 20. veka. 

Prvo ga je zvanično uvela Nemačka tokom Prvog svetskog rata, nakon čega su je sledile i druge evropske zemlje, ubeđene da će tako efikasnije iskoristiti resurse.

"SFRJ je bila poslednja koja je uvela tu vrstu prakse 1983. godine, već u vremenu kada je to počelo da gubi svoj osnovni značaj, a do savremenog doba ona je sasvim izgubila smisao, jer u savremenom dobu za razliku od onog minulog, život se nastavlja i daleko u noć, energija se troši i tada", rekao je za UNU Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković.

Ono što je ranije delovalo kao praktično ekonomsko rešenje, danas kod većine građana izaziva samo negodovanje i umor.

Osim uštede struje, zagovornici su decenijama tvrdili da ovaj potez ljude pomera ka prirodnijem ritmu, ali i primorava da hvatamo svaki zrak sunca za bolju produktivnost privrede. 

Osim što je ta energetska korist danas postala zanemarljiva, stručnjaci upozoravaju i na štetne posledice koje takva promena ostavlja na biološki sat.

"Rešenje podrazumeva da uopšte ne diramo kazaljke, dakle da ne diramo časovnike, već da uvedemo u javnoj upravi ukaznu promenu radnog vremena, što bi onda učinilo da stojimo u letnjem režimu, ali da na časovniku učitamo ono što pripada našoj osnovnoj časovnoj zoni. Dakle ako leti polazimo u sedam na posao, nama će po zimskom računanju vremena to biti šest časova i tako ćemo ga zvati", navodi Simonović.

Kada je Evropska unija pre nekoliko godina predložila da svaka članica sama izabere trajno letnje ili zimsko vreme, proces je neočekivano stao. 

Osim što bi tako komšijske zemlje završile u različitim vremenskim zonama, stručnjaci poručuju da bi takva sloboda izbora stvorila saobraćajni i ekonomski haos na kontinentu, zbog čega je konačna odluka gurnuta u fioku, dok se ne nađe bolje rešenje.

Ukidaju pomeranje sata? Naučnici otkrili koje računanje vremena je lošije za zdravlje

Zašto je ponedeljak najteži posle pomeranja sata: Krademo sat sna - plaćamo umorom