Provodite previše vremena pod klimom? Lekari otkrivaju koje tegobe mogu da se jave

Ovog leta visoke temperature retko popuštaju, pa mnogi spas od vrućine traže u klimatizovanim prostorijama. Klima-uređaji često rade satima, a neretko su podešeni i na veoma niske temperature.

Iako klima-uređaji pružaju preko potrebno osveženje tokom toplotnih talasa, klimatizovan vazduh može imati i neželjene posledice po organizam. Lekari opšte prakse za The Independent objašnjavaju kako klima-uređaji mogu da utiču na zdravlje i šta možete da učinite kako biste moguće tegobe sveli na minimum.

Ebola se širi Kongom: Potvrđeno više od 2.200 slučajeva, gotovo 900 ljudi preminulo

Često ih zanemarujemo, a prava su riznica zdravlja: Zašto bi inćuni trebalo češće da se nađu na jelovniku

Koža

Dug boravak u klimatizovanim prostorijama može primetno da isuši kožu.

"Klima-uređaji izvlače vlagu iz vazduha kako bi prostor bio prijatniji, ali time mogu da ubrzaju gubitak vode iz kože", objašnjava dr Opel Bejker, lekar opšte prakse iz klinike Mejfild u Brajtonu.

"Posledice mogu biti suvoća, zatezanje i perutanje kože, a ponekad i povećana osetljivost, ekcem ili ispucale usne. Ako već imate suvu ili osetljivu kožu, primetićete da klimatizovan vazduh pogoršava stanje."

Oči

"Klimatizovan vazduh na sličan način isušuje i oči, što izaziva osećaj peckanja ili žarenja. U veoma retkim slučajevima može se javiti i zamućen vid, ali to je zaista izuzetak", kaže Bejker.

Dodaje da osobe koje nose kontaktna sočiva mogu da osete veću nelagodnost.

"Češće treptanje može da pomogne u ublažavanju simptoma", preporučuje Bejker.

Nos i grlo

"Nos i grlo moraju da budu vlažni. Ako se isuše, postaju nadraženi, što može da izazove bol u grlu, zapušen nos ili promuklost", kaže Bejker.

Sa tim se slaže i dr Lusi Hupar, lekarka iz Londona i suosnivačica kompanije Coyne Medical. Ona dodaje:

"Kada se nos i grlo isuše, sluz se teže uklanja, a ona je važan deo našeg imunog sistema."

Kod nekih osoba može doći i do krvarenja iz nosa.

"Klima može da isuši sluzokožu nosa, zbog čega ona lakše puca. Krvarenje se može javiti ako prejako izduvavate nos ili ga dodirujete", objašnjava Bejker.

Pluća

"Ako se klima-uređaji ne održavaju pravilno, mogu da pojačaju cirkulaciju prašine, polena i buđi u vazduhu. To nadražuje pluća i može da izazove napade astme", kaže Bejker.

Dr Hupar dodaje da takvo okruženje povećava i rizik od infekcija disajnih puteva.

"Ako već imate hroničnu bolest pluća, dodatna infekcija može izazvati ozbiljne probleme", ističe ona.

Glavobolje i bolovi u mišićima

"Možda ste posle dužeg boravka u klimatizovanoj hotelskoj sobi osetili glavobolju ili bolove u telu. To se dešava zbog isušene kože i verovatne dehidratacije, a hladan vazduh može izazvati i napetost mišića", objašnjava Bejker.

"Dehidratacija je najčešće glavni uzrok tih simptoma, ali i klimatizacija doprinosi njihovoj pojavi", zaključuje on.

Kako ublažiti negativne posledice?

Lekari nude nekoliko praktičnih saveta za smanjenje iritacija koje izaziva klimatizacija. Najvažnije je piti dovoljno vode i održavati dobru hidrataciju organizma.

Dr Bejker preporučuje i temeljnu negu kože.

"Ako znate da ćete dugo boraviti u klimatizovanom prostoru, nanesite hidratantnu kremu. Ona će stvoriti zaštitni sloj koji sprečava gubitak vlage", kaže on.

Dr Hupar savetuje proizvode koji sadrže humektanse, poput glicerina ili hijaluronske kiseline, jer oni vezuju vlagu i održavaju kožu hidriranom.

Zaštitite usne hranljivim balzamom, a ako nosite kontaktna sočiva, razmislite o kraćem nošenju ili korišćenju kapi za oči, predlaže Hupar. U automobilu je korisno usmeriti ventilacione otvore dalje od lica i očiju.

Dr Hupar ističe da i sobne biljke mogu da pomognu jer povećavaju vlažnost vazduha. Ako imate klima-uređaj kod kuće, Bejker naglašava važnost redovnog održavanja i čišćenja filtera.

"Možete da razmislite i o nabavci ovlaživača vazduha", dodaje on.

Na kraju, dr Hupar savetuje da procenite kada je klima zaista potrebna.

"Iako nas hladi, možda vam nije potrebna čim dođete kući ili u kancelariju ujutru. Pametnije je sačekati da temperatura poraste tokom popodneva pre nego što je uključite", zaključuje ona.

Istraživanje: Sirovi med može da pomogne u kontroli šećera i holesterola

Visok holesterol nije rezervisan samo za gojazne - imaju ga i vitke osobe