Skoro pola slučajeva može da se spreči: Sedam opasnih navika koje povećavaju rizik od demencije

Demencija nije jedna konkretna bolest. To je naziv za skup simptoma koji negativno utiču na pamćenje, razmišljanje i svakodnevni život, a njen najčešći tip je Alchajmerova bolest.

Kako prenosi medicinski portal Health, dobra vest je da najnovija istraživanja pokazuju kako se otprilike 41 odsto slučajeva demencije može sprečiti ili odložiti. Sve što je potrebno jeste promena određenih svakodnevnih navika.

Višestruki alarmi: Zašto su štetni i kako da se rešite te navike?

1. Nedovoljno sna

Dok spavate, vaš mozak čisti otpadne materije, uključujući i štetne proteine koji mogu dovesti do Alchajmerove bolesti. Ako stalno prekidate taj proces, ovi proteini počinju da se nakupljaju u tkivu.Istraživanja pokazuju da nedostatak sna u srednjim godinama povećava rizik od demencije jer slabi krvno-moždanu barijeru. To je zaštitni sloj koji sprečava ulazak opasnih materija u mozak.

Kvalitetan san je ključan za zdravlje uma. Odrasle osobe bi morale da spavaju najmanje sedam sati tokom noći.

2. Smanjena fizička aktivnost

Kretanje je jedna od najvažnijih navika za zaštitu od kognitivnog propadanja.Veliko kliničko ispitivanje iz 2025. godine testiralo je šta se dešava kada starije osobe sa rizikom od demencije prate tačan skup zdravih navika. Program je kombinovao redovan trening, posebnu ishranu, vežbe za mozak i stalno praćenje zdravstvenog stanja.

Nakon testiranja, učesnici su imali rezultate na kognitivnim testovima koji su jednaki ljudima koji su skoro dve godine mlađi od njih.

3. Pušenje

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) zvanično navodi pušenje kao ogroman faktor rizika za Alchajmerovu bolest.

Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik od moždanog udara i visokog krvnog pritiska, koji mogu izazvati demenciju u ranijem životnom dobu. Potpuno izbegavanje duvanskog dima je najbolja stvar koju možete uraditi za svoj mozak.

4. Previše alkohola

Prekomerno konzumiranje alkohola s vremenom bukvalno smanjuje mozak i uništava njegove ćelije.Smanjenje unosa alkoholnih pića važan je deo zdravog načina života. Ako uopšte pijete, umerenost je jedini ispravan početak.

5. Loša ishrana

Ono što unosite u organizam direktno utiče na mozak. Hrana bogata šećerom, nezdravim mastima i industrijski prerađenim sastojcima izaziva hronične upale, što vodi do većeg rizika od bolesti.

Naučnici preporučuju takozvanu MIND dijetu koja štiti um. Ona se fokusira na:

• Više lisnatog zelenog povrća i bobičastog voća
• Orašaste plodove i maslinovo ulje
• Integralne žitarice i ribu
• Što manje crvenog mesa, putera i slatkiša

Zaboravite na kauč: Ova jednostavna navika nakon obroka uspešno obara glukozu

6. Nelečene hronične bolesti i stres

Hronične bolesti, poput visokog krvnog pritiska u srednjim godinama, povezane su sa 20 do 40 odsto većim rizikom od demencije u starosti. Takođe, gojaznost, dijabetes i depresija ubrzavaju ovaj proces.

Stručnjaci naglašavaju da je kontrola krvnog pritiska i šećera obavezna, baš kao i smanjenje hroničnog stresa. Najbolje strategije protiv stresa su joga, meditacija, duboko disanje i razgovor sa psihologom.

7. Ignorisanje gubitka sluha

Kada vaš mozak mora naporno da radi samo da bi obradio zvuke iz okoline, ostaje mu mnogo manje energije za pamćenje i logičko razmišljanje.

Lekari su u istraživanjima iz 2024. godine gubitak sluha proglasili za glavni faktor rizika na koji možemo sami da utičemo. Ako primetite da slabije čujete, odmah idite na pregled. Nošenje slušnog aparata može direktno spasiti vaš mozak od demencije.

Alarm za uzbunu: Ako osećate vrućinu ili mučninu posle jela, vaše telo pokušava da vas upozori na ozbiljan problem

Dodajte jednu kašičicu ovoga u trešnje i gledajte čudo: Neće biti crva, a ostaće sveže