Šta će nas mučiti ove jeseni: Proveravamo kako razlikovati virus od alergije i kada je vreme za lekara

Verovatno imate u okruženju nekoga ko ovih dana ima problem sa kijavicom i temperaturom, a možda ste baš vi taj neko. 

Taman kada smo se ponadali da će po dolasku jeseni i virus Zapadnog Nila nestati, sa prvim kišnim danima dočekali su nas novi virusi. 

Krenula je sezona prehlada i virusa: Ove bolesti najčešće pogađaju decu u vrtićima i školama

Virus Zapadnog Nila u Srbiji ne jenjava: Infektolog otkrio koje simptome nikako ne smete da ignorišete

Početak školske godine i povratak dece u klupe i vrtiće dovodi i do naglog širenja respiratornih i stomačnih virusa. 

Šta savetuju lekari, kako možemo izbeći i na vreme prepoznati problem?

Bol u grlu, suzne oči, malaksalost, uporna temperatura - simptomi su zbog kojih su pune čekaonice domova zdravlja. Mnogi te tegobe mešaju sa alergijom, a lekari kažu da pacijenti uglavnom ne započnu na vreme odgovarajuće lečenje. Napominju da će se zaražavanje virusom Zapadnog Nila zaustaviti već u novembru, ali da nas sezonski grip tek očekuje.

"Ako imamo povišenu temperaturu, sigurno nije alergijska reakcija, alergiju ne prati povišena temperatura. Ako imamo jak bol u mišićima, to niti je alergija niti su vrusne infekcije. Infekcija može biti kovid i može biti influenca grip koga još uvek nema. Ako imamo uporan kašalj koji traje više od 10 dana, treba da se javimo lekaru, pogotovo ako je neki produktivni kašalj, znamo onda da je došlo do neke komplikacije ili bronhitisa, upale pluća, tako da nam je tu zaista neophodna lekarska pomoć", objašnjava za UNU lekar opšte medicine Biserka Obradović.

Za odbranu od virusa najvažnije su prevencija i jačanje imunog sistema.

Virusi se najbrže prenose među decom, a sa polaskom u školu i novim obavezama, njihov imunitet neretko slabi. Pedijatri objašnjavaju da će roditelji prepoznati da je dete bolesno ako nema apetit, malaksalo je i loše raspoloženo.

"Ne treba davati odmah antibiotik zato što je većina infekcija virusnog porekla, a antibiotici ne deluju na viruse. A drugo, roditelji nekad pomešaju, jer naravno nisu stručni, da li je u pitanju alergija ili su u pitanju boginje. Dakle, najčešće bude ta greška davanja antibiotika bez saveta lekara, a to može da napravi problem", rekao je za UNU pedijatar Saša Milićević.

Lekari apeluju da se simptomi ne zanemaruju, a posebno je važno pratiti stanje dece koja borave u kolektivu. Pravovremeni pregledi i mere prevencije, najbolji su način da se zaštitite i vi i mališani.

Sezona prehlada stiže sa školskim zvonom: Tri jednostavne navike koje drastično smanjuju unos virusa i bakterija u kuću

Sačuvajte organizam od virusa: Najbolji recept za kiseli karfiol koji ostaje hrskav cele zime