Umor, glad i uečstalo mokrenje: Znakovi koje ne treba ignorisati, a mnogi ih mešaju sa običnom iscrpljenošću

Insulinska rezistencija često prolazi neprimećeno jer u početku ne mora da izaziva nikakve simptome. Dok pankreas uspeva da proizvodi dovoljno insulina kako bi održao šećer u krvi unutar normalnih vrednosti, osoba može godinama da ne zna da problem uopšte postoji.

S vremenom stanje može da se pogorša, a pankreas više ne uspeva da nadoknadi smanjenu osetljivost ćelija na insulin. Tada raste nivo šećera u krvi, što može dovesti do predijabetesa, a kasnije i do dijabetesa tipa 2.

Najnovije medicinsko istraživanje otkrilo veliku zabludu o probioticima: Svi prave istu grešku

Među mogućim znakovima povišenog šećera u krvi i predijabetesa su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, umor, pojačana glad i zamagljen vid. Mogu se pojaviti i trnci u stopalima. Kod nekih osoba razvijaju se tamniji i podebljani delovi kože. Takva promena naziva se acanthosis nigricans, a sa insulinskom rezistencijom povezuje se i pojava sitnih kožnih izraslina (fibroma).

Šta povećava rizik?

Tačan uzrok insulinske rezistencije još uvek nije potpuno razjašnjen, ali je poznato da na njen razvoj utiču i genetski faktori i životne navike. Rizik povećavaju višak telesne mase, naročito masno tkivo u predelu stomaka, nedovoljno kretanja, kao i ishrana sa visokim udelom ugljenih hidrata i masnoća. Nakupljanje masnoće u jetri i mišićima može ometati način na koji telo koristi insulin.

Veći rizik imaju i osobe sa porodičnom istorijom dijabetesa, starije osobe, žene koje su imale gestacijski dijabetes (trudnički dijabetes), kao i pušači. Insulinska rezistencija se češće povezuje i sa povišenim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom, bolestima srca, sindromom policističnih jajnika i poremećajima spavanja poput apneje.

Kako se otkriva?

Ne postoji jedan specifičan test kojim se direktno potvrđuje insulinska rezistencija. Lekar obično procenjuje simptome i faktore rizika, pa po potrebi traži laboratorijske analize. Među najčešćima su merenje glukoze našte, HbA1c (prosječan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca), kao i test opterećenja glukozom (OGTT). Takođe može da se meri i nivo insulina našte.

Promene životnih navika su ključne

Cilj lečenja je poboljšati odgovor tela na insulin i održavati šećer u krvi u zdravom rasponu. U tome veliku ulogu imaju ishrana, redovna fizička aktivnost i, kada je to potrebno, smanjenje telesne mase.

Preporučuje se ishrana bogata integralnim žitaricama, proteinima, voćem, povrćem koje ne sadrži mnogo skroba i vlaknima, uz što manje visoko prerađenih namirnica. Redovno kretanje može poboljšati metabolizam i osetljivost na insulin, dok smanjenje telesne mase kod osoba sa viškom kilograma može znatno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa.

Šokantni rezultati istraživanja elektronskih cigareta: Izazivaju tešku zavisnost i napade, a utiču i na mentalno zdravlje

Može li se rizik smanjiti?

Na godine i porodičnu istoriju nije moguće uticati, ali deo rizika može se smanjiti održavanjem zdrave telesne mase, redovnom fizičkom aktivnošću i uravnoteženom ishranom. Važni su i kvalitetan san, upravljanje stresom, kao i redovne lekarske kontrole, osobito kod osoba koje već imaju povišen šećer u krvi ili više faktora rizika.

Insulinska rezistencija je direktno povezana sa predijabetesom, dijabetesom tipa 2, povišenim krvnim pritiskom, poremećajem masnoća u krvi, kardiovaskularnim bolestima i gojaznošću, zbog čega je njeno rano prepoznavanje od presudnog značaja.

Spavate sa otvorenim prozorom tokom hladnih noći? Evo kada ova navika postaje ozbiljan problem za zdravlje

Svi je smatraju običnim prilogom, a greše: Ova moćna biljka je najbolji čuvar vaših kostiju, vida i srca