UNA pita: Kako pomoći organizmu da ne dođe u stanje hroničnog umora

Umor koji traje danima, pa čak i nedeljama, ne mora da bude samo posledica nespavanja ili stresa.

Sve češće se govori o hroničnom umoru koji može ozbiljno da naruši svakodnevno funkcionisanje.

Kako pomoći organizmu da ne dođe u to stanje?

Položaj pacijenata mora da se unapredi: "U Srbiji 350.000 do 400.000 ljudi sa retkim bolestima"

Nije loše samo zbog nagomilavanja kilograma: Previše masti i šećera negativno utiče i na mozak

Ako i posle dugog odmora osećate iscrpljenost, imate poteškoće s koncentracijom, glavobolje ili bolove u mišićima – možda telo pokušava da vam nešto poruči.

Ovi simptomi mogu da ukažu na različita stanja – od nedostatka gvožđa, poremećaja štitne žlezde, dijabetesa, pa sve do depresije, autoimunih i kardiovaskularnih bolesti.

"Postoji takozvani ‘kreš‘- to je kada padnete potpuno i to je strašno za mlade ljude i onda ne možete da ustanete iz kreveta po tri, šest meseci, dakle to je jedno strašno stanje. Pošto se u takvom stanju obično razvije depresija, onda to lekari pripišu depresiji i to je takozvana sekundarna depresija, anksioznost, fobije, strahovi, panika itd. To su sve sekundarne promene u okviru ove bolesti, dakle to je čitava jedna nauka, vi gotovo 50 godina imate šifru za ovu jednu bolest i to je stvarno veliki problem", kaže za UNU interenista kardiolog dr Branislav Milovanović.

Stručnjaci upozoravaju – ako umor traje duže od šest meseci, zajedno s drugim simptomima, vreme je da potražite stručnu pomoć.

Rano otkrivanje uzroka može sprečiti ozbiljnije komplikacije. Ipak, mnogima je teško da se otrgnu od svakodnevne kolotečine, pa simptome i ne primete.

"Problem je u tome što duže lutamo dok se to stanje ne otkrije. Sindrom hroničnog umora ostavlja katastrofalne posledice po organizam. Napada se autonomni nervni sistem, srce i mozak tako da to onda ostaje nepopravljivo. Ja imam lakši oblik sindroma, ali ljudi koji žive sa najtežim oblikom sindroma su ljudi koji su vezani za krevet i nisu u stanju da brinu sami o sebi, znači neophodna im je podrška drugih, nisu sposobni da rade", objašnjava za UNU Ina Ignjatović iz Udruženja obolelih od sindroma hroničnog umora i krize svesti.

Uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, dobar san i izbegavanje stresa – to su prvi koraci ka povratku energije. Ali najvažniji je – razgovor sa lekarom. Ne ignorišite umor. Možda vam telo šalje važnu poruku. 

Nuspojave upotrebe antibiotika kod dece mogu da budu kobne

Iskoristite prolećne darove prirode: Tri moćne biljke jačaju imunitet i vraćaju energiju