Visoke temperature u velikoj meri opterećuje srce: Simptomi koje ne treba ignorisati

Visoke temperature u velikoj meri opterećuju srce, koje tokom vrelih dana mora da radi znatno jače kako bi pomoglo organizmu da se rashladi.

Sunčano i toplo vreme za mnoge znači duži boravak na otvorenom i letnje aktivnosti, ali za srce takvi uslovi predstavljaju dodatni napor.

Nada za milione obolelih: Rusi razvili metodu koja uništava opake tumore bez oštećenja zdravog tkiva

Možda ste i sami primetili da vam se puls ubrza kada sedite na suncu ili da se nakon nekoliko sati rada u bašti osećate omamljeno i iscrpljeno, i to nije slučajno.

Dr Majkl Kraford, specijalista za kardiološku rehabilitaciju, kaže da visoke temperature primoravaju kardiovaskularni sistem da radi intenzivnije nego inače, piše Cleveland Clinic.

Zašto vrućina opterećuje srce

Kada je napolju vruće, telo pokušava da snizi svoju unutrašnju temperaturu. Iako zvuči neobično, jedan od načina na koji to postiže jeste oslobađanje toplote iz unutrašnjosti ka površini tela.

Prirodni lek za oči: Nutricionisti savetuju da ovu namirnicu jedete što više, ali pod jednim uslovom

Autonomni nervni sistem šalje signale srcu da ubrza ritam, a krvnim sudovima da se prošire. Srce tada brže pumpa krv, a krvni sudovi se šire kako bi omogućili veći protok.

"Ove važne promene omogućavaju da više krvi protiče kroz arterije i vene blizu površine kože“, objašnjava Kraford i dodaje da kada krv stigne tamo, može da izgubi deo toplote u vazduh oko vas.

To je korisno jer pomaže u sprečavanju stanja povezanih sa vrućinom, poput toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara. Međutim, istovremeno stavlja srce pod dodatni pritisak.

"Kardiovaskularni sistem zaista pojačava napore kako bi oslobodio toplotu i rashladio vas“, nastavlja Kraford.

On smatra da se zbog toga ubrzava puls i povećava znojenje, a to potencijalno može dovesti do pada krvnog pritiska.

"Što ste duže na vrućini, to je veće opterećenje za srce", dodaje.

Za svaki stepen porasta unutrašnje telesne temperature, puls može da se poveća za oko deset otkucaja u minuti. To je značajan porast čak i kada ne radite ništa posebno naporno, već samo sedite ili ležite na suncu.

"Moguće je da vrućina podigne puls u mirovanju iznad 100 otkucaja u minuti, što znači da imate tahikardiju“, kaže Kraford.

Ako se uz to bavite fizičkom aktivnošću, na primer trčite, kosite travu ili radite u bašti, srce ionako mora jače da pumpa krv. Kada se tome doda vrućina, puls može veoma brzo da poraste više nego što biste očekivali.

Medicinski botoks: Novi metod lečenja hroničnih migrena

Širenje krvnih sudova, koje pomaže telu da se rashladi, može dovesti do pada krvnog pritiska. Blagi pad obično ne mora da predstavlja problem, ali što se telo više zagreva, srce brže pumpa krv, a krvni sudovi moraju dodatno da se šire.

"To može dovesti do pada krvnog pritiska ispod 90/60 mm Hg, što nazivamo hipotenzijom“, objašnjava Kraford i dodaje da je to niže od normalnog i može izazvati probleme ako se brzo ne koriguje.

Znakovi da telo šalje upozorenje

Kratkotrajno ubrzanje pulsa ili manji pad pritiska najčešće nisu razlog za paniku. Telo tada samo radi ono što treba da bi se rashladilo. Moguće je da promenu čak i ne osetite. Međutim, ako puls postane previsok ili pritisak prenizak, mogu se javiti tegobe.

Slične simptome mogu izazvati i dehidracija, toplotna iscrpljenost ili toplotni udar, pa u tom trenutku nije uvek lako prepoznati šta se tačno događa. Na oprez upućuju vrtoglavica ili nesvestica, izražen umor i slabost, glavobolja, lupanje srca, grčevi u mišićima, mučnina, povraćanje i kratak dah.

Ako osetite neki od tih simptoma, važno je da se odmah sklonite sa vrućine, prekinete aktivnost i odmorite se u hladu ili klimatizovanom prostoru. Dobro je obavestiti i lekara, naročito ako se simptomi ponavljaju ili ne prolaze.

Asfalt gori, šape stradaju: Kako da zaštitite psa od letnjih vrućina?

Hitnu medicinsku pomoć treba odmah potražiti ako se pojave znaci toplotnog udara, poput zamućenog vida, konfuzije, izražene vrtoglavice, nesvestice ili nerazgovetnog govora.

Neke bolesti i lekovi mogu smanjiti sposobnost tela da podnosi vrućinu. To znači da se simptomi mogu javiti brže i uz manji napor. Poseban oprez potreban je osobama sa kardiovaskularnim bolestima, disautonomijom, bolestima bubrega, multiplom sklerozom, ortostatskom hipotenzijom, prekomernom telesnom težinom ili respiratornim bolestima poput astme i HOBP-a.

Smanjenu toleranciju na vrućinu mogu imati i osobe koje uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska i diuretike, jer oni smanjuju volumen krvi i mogu dodatno doprineti dehidraciji ili padu pritiska.

Rase pasa koje ne bi trebalo šišati po vrućini: Više štete nego koristi

Kako zaštititi srce tokom vrelih dana

Vrućina na svakoga deluje drugačije, pa je dobro razgovarati sa lekarom ako imate hroničnu bolest, uzimate lekove ili ste stariji od 65 godina. To posebno važi pre toplotnog talasa ili planiranih aktivnosti na otvorenom.

Tokom vrelih dana dobro je češće odmarati u hladu ili klimatizovanom prostoru, piti dovoljno vode i ne čekati da žeđ postane jaka. Odeća bi trebalo da bude lagana, široka i prozračna, kako bi znoj mogao da isparava i tako pomogne telu da se hladi. Vreme provedeno napolju najbolje je ograničiti tokom najtoplijeg dela dana. Fizičke aktivnosti, poput vežbanja, rada u bašti ili dužeg hodanja, bezbednije je planirati rano ujutru ili uveče.

Ipak, najvažnije je da slušate svoje telo.

Mnogi je nepravedno izbegavaju: Stručnjaci preporučuju ovu namirnicu za zdravlje srca

"Ako ste na vrućini i počnete da osećate umor ili kao da vam srce ubrzano lupa, nemojte to ignorisati“, savetuje dr Kraford.

Kako navodi, "važno je odmah sniziti unutrašnju telesnu temperaturu, što može značiti da morate da prestanete sa onim što radite ili da napravite dužu pauzu".

Grickalica koja štiti srce: Kardiolog otkriva šta treba jesti između obroka za zdrav krvni pritisak