Zašto žene teže podnose vrućinu od muškaraca? Nauka ima objašnjenje

Evropu je zahvatio novi toplotni talas, a meteorolozi upozoravaju da bi u narednim danima mogli biti oboreni brojni temperaturni rekordi. Dok se milioni ljudi bore sa visokim temperaturama, jedno pitanje se često ponavlja - da li žene zaista teže podnose vrućinu od muškaraca?

Prema rečima britanskog lekara dr Amira Kana, odgovor je potvrdan, a razlog nije subjektivan osećaj već biologija.

Nova nada za obolele od artritisa: Naučnici podstakli rast nove hrskavice

Sproveden prvi slučaj eutanazije deteta

"Žene ne preteruju kada kažu da im je vruće. Za to postoje jasna fiziološka objašnjenja", naveo je dr Kan.

Hormoni imaju važnu ulogu

Estrogen i progesteron utiču na način na koji telo reguliše temperaturu. Tokom menopauze i perimenopauze situaciju dodatno otežavaju valunzi i nagle promene telesne temperature.

Međutim, hormoni nisu jedini razlog.

Žene u proseku imaju manju telesnu masu i manji volumen krvi od muškaraca. Zbog toga organizam sporije prenosi toplotu iz unutrašnjosti tela ka koži, gde se ona oslobađa u okolinu.

Osim toga, žene uglavnom imaju manje srce i uže krvne sudove, pa je proces rashlađivanja organizma nešto manje efikasan.

Banane direktno utiču na mozak: Odlična alternativa za slatkiše, a blago nezrele su posebno zdrave

Zašto se žene češće osećaju pregrejano?

Istraživanja pokazuju da žene često imaju višu temperaturu kože, ali nižu unutrašnju telesnu temperaturu od muškaraca. Zbog toga mogu imati jači osećaj vrućine čak i kada njihovo telo nije ozbiljno pregrejano.

Dodatni problem predstavlja i dehidracija. Kako su žene u proseku sitnije građe, gubitak iste količine tečnosti ostavlja veće posledice nego kod krupnijih muškaraca.

Stručnjaci ukazuju i na još dva faktora koja mogu pogoršati podnošenje visokih temperatura – manjak gvožđa i poremećaji sna.

Žene su zbog menstrualnih ciklusa češće sklone nižim vrednostima gvožđa, što može izazvati umor, malaksalost i osećaj iscrpljenosti tokom vrućina. Istovremeno, problemi sa spavanjem, koji su češći tokom perimenopauze i menopauze, dodatno otežavaju organizmu da se izbori sa visokim temperaturama.

Da li uši zaista rastu celog života? Nauka konačno dala odgovor

Kako lakše podneti vrućinu?

Stručnjaci savetuju da se izbegava boravak na suncu između 11 i 15 časova, kada je UV zračenje najjače.

Preporučuje se nošenje lagane i svetle garderobe od prirodnih materijala poput pamuka i lana, redovan unos tečnosti tokom celog dana, kao i izbegavanje alkohola i većih količina kofeina.

Pomoći mogu i rashlađivanje kože hladnom vodom, hladne obloge na vratu i ispod pazuha, kao i provetravanje prostorija tokom jutarnjih i večernjih sati.

Lekari podsećaju da visoke temperature mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, posebno za starije osobe, hronične bolesnike, trudnice i malu decu.

Putna apoteka za decu: Pedijatar otkriva šta roditelji ne bi smeli da zaborave na letovanju

Dve svakodnevne navike koje su krivci za povišen kortizol