Biološka zaštita: Kako ptice mogu da pomognu da rasteramo neželjene - ptice?

Verovatno ste makar jednom imali problem sa pticama poput golubova ili vrana jer su vam uništavale krov, magacin, voćnjak ili neki objekat. Verujem da niste znali da tu nevolju možete da rešite drugim vrstama ptica, odnosno biološkom zaštitom.

Jastrebovi Mili i Dule, sove ušare Vili i Vilma i soko Bos deo su ekipe koja pomaže ljudima na ekološki način, bez korišćenja hemije. Ako su se ptice negde nastanile, to znači da u tom mestu ne postoji prirodni predator i zato se uvodi biološka zašita.

Šta nam "pričljive" mačke poručuju: Stručnjakinja ima objašnjenje

U Srbiji otkrivena nova vrsta ptice: Klimatske promene nam donele voljića maslinara

Govorim konkretno o nekim magacinima, halama, biloška zaštita funkcioniše tako što mi uvodimo pticu grabljivicu na taj, do tad sigurni teren za te ptice. Ona se pojavljuje tu, počinje učestalo da se pojavljuje, konstantno da juri te ptice, da narušava njihov mir i one jednostvatno odlaze odatle, jer to nije adekvatno stanište za njih.

Rasterivanje ptica radi se najčešće jastrebovima, ali se koriste i sove i sokolovi, u zavisnosti od terena i lokacije. Trening ptica počinje još od najmlađih dana, važno je da se one socijalizuju, naviknu na vozila, ljude i buku.

Najčešći problem su golubovi, to je ubedljivo najveći problem, zatim galebovi, vrane. U poslednje vreme i čvorci. To su neke od najštetnijih vrsta ptica trenutno.

Sivi soko je najbrži živi stvor na svetu, koji može da dostigne brzinu i do 400 km/h u obrušavanju. On traži otvoreno prostrantsvo.

Njegova tehnika lova i zastrašivanja je da podigne više stotina metara u vis i odatle radi maverve i napade i na taj način rasteruje ptice. Najzastupljeniji u poljoprivrednim gazdinstvima, vinogradi, voćnjaci, prostranstva gde on može da dostigne tu visinu.

Sova ušara, najveća evropska sova, poznata je po svom tihom letu zahvaljujući mekom perju. Nastanjuje otvorene predele, planine i šume. Njena ishrana obuhvata glodare, ježeve i zečeve, dok su joj među pticama čest plen vrane i galebovi. Znatno manja sova kukuvija - Đina takođe je deo tima, ali se koristi uglavnom za edukaciju dece.

Iako ova sova kukuvija deluje miroljubivo ona je u prirodi ozbiljan predator, ne spada u biološku zaštitu, njen plen su isključivo glodari. Upoznajte Đinu.

Mačke stare brže nego što mislite: Kako se računaju mačije godine i kada postaju "penzionerke"

Dušan Ivić je jedan od retkih lovaca na svetu koji su uspeli da pomoću surog orla ulove šakala. Zbog te ptice je, kako kaže, pre deset godina i ušao u sokolarstvo. Član njegovog tima je trogodišnja Vida.

On nema primenu u biološkoj zaštiti, zato što su njegov  plen velike životinje, najmanja je zec, a najveća je srna, šakal, lisica. Za mene je on vrhunac sokolarstva, zbog njega sam počeo i da se bavim sokolarstvom, lov sa surim orlom je moja pasija.

Obavezan deo biološke zaštite, odnosno rasterivanja ptica, jeste da ih predator i napadne, kao i da se često pojavljuje na lokaciji, kako bi one shvatile da je za njih tu opasno i napustile taj predeo. Potrebno je nekada i više meseci da ptica bude prisutna, ali mi smo u kratkom ekspertimentu u blizini centra grada uspeli da oteramo veliki broj neželjenih ptica. 

Videli ste kako je jastreb Mili rasterao stotinu vrana i golubova, pa sami procenite da li je bolje da koriste njega ili ipak neke metalne žice, ili svetlosne i zvučne rasterivače. 

Neverovatan prizor: Šimpanze snimljene kako koriste lekovite biljke, a evo i zašto

Objavljeno novo istraživanje: Kućni ljubimci pružaju veću utehu od partnera u stresnim trenucima