Psi obrađuju ljudski govor na iznenađujući način: Novo istraživanje iznenadilo sve

Novo istraživanje pokazalo je da psi mogu da prepoznaju gde se jedna reč završava, a druga počinje, čak i kada u govoru nema pauza i da se pritom oslanjaju na obrasce suglasnika, što je sposobnost za koju se dosad verovalo da je svojstvena samo ljudima.

Pas će možda reagovati na svoje ime ili reč "šetnja“, ali može li njegov mozak da razlikuje nepoznate reči unutar neprekidnog govora? Novo istraživanje pokazuje da psi, slično ljudima, mogu da prepoznaju gde se jedna reč završava, a druga počinje, čak i bez pauza u govoru. Čini se da se pritom oslanjaju na obrasce suglasnika, sposobnost za koju se dosad smatralo da je svojstvena samo ljudskom mozgu, prenosi Index.hr.

Koje vrste papagaja mogu da pričaju?

Eksperiment s neprekidnim govorom

U okviru eksperimenta, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Science“, naučnici su psima puštali snimak neprekidnog niza izmišljenih reči. Nije bilo pauza koje bi označavale granice između reči.

Zašto naučnici oduzimaju mladunce crvenih ara od roditelja i poveravaju ih drugim pticama

Istraživački tim sa Univerziteta Etveš Lorand u Mađarskoj pratio je moždanu aktivnost 20 odraslih pasa pomoću elektroda postavljenih na njihove glave. Istim snimcima bilo je izloženo i 20 odraslih ljudi koji su učestvovali u kontrolnoj grupi.

Naučnici su pripremili tri vrste zvučnih zapisa. U prvom su trosložne reči bile definisane ponavljajućim obrascima suglasnika. U drugom su ulogu povezivanja imali obrasci samoglasnika, dok je treći zapis sadržao nasumično izmešane slogove bez ikakvih prepoznatljivih obrazaca.

Pet znakova da vas mačka doživljava kao roditelja, a ne samo kao vlasnika

Prednost suglasnicima

Iako samoglasnici imaju više akustičke energije i glasniji su, mozak pasa reagovao je na tiše, ali informativnije suglasnike.

Kada su se suglasnici ponavljali, moždani signali pasa uskladili su se s ritmom trosložnih reči. To pokazuje da su njihovi mozgovi uspešno razdvojili neprekidni govor na pojedinačne celine.

Divlji kesten i žir mogu biti fatalni za pse: Veterinari upozoravaju na simptome trovanja

S druge strane, kada su reči bile definisane samoglasnicima, reakcija mozga nije bila značajno jača nego prilikom slušanja nasumičnog niza slogova.

Istraživanje ne dokazuje da su psi naučili značenje tih reči, ali otkriva sklonost koja je dosad bila potvrđena samo kod ljudi - mozak pri obradi govora daje prednost suglasnicima.

Ljudi su takođe pokazali sklonost suglasnicima, ali su njihovi mozgovi snažnije reagovali i na obrasce definisane samoglasnicima u poređenju s nasumičnim nizom.

Sposobnost stečena slušanjem

"Rezultat je posebno zanimljiv zato što takva sklonost dosad nije bila dokazana ni kod jedne druge vrste, čak ni kod primata koji nisu ljudi, a mi smo je pronašli kod pasa“, rekle su za ScienceAlert autorke istraživanja Boglarka Morvai i Dorotja Rac.

One navode dva moguća objašnjenja. Jedno je da ova sposobnost zahteva specijalizovane jezičke mehanizme ljudskog mozga. Drugo je da ponovljena izloženost govoru može pomoći životinji da nauči koji zvukovi nose korisne informacije.

Zabrinjavajući podaci: Svakoj devetoj vrsti ptica selica preti izumiranje

"To ukazuje na zaključak da barem neki aspekti obrade govora ne zahtevaju mozak koji je posebno unapred prilagođen jeziku. Redovna izloženost govoru mogla bi biti dovoljna da se takve sposobnosti razviju“, objasnile su.

Ipak, eksperiment ne potvrđuje da psi obrađuju govor na potpuno isti način kao ljudi.

Mozgovi obe vrste pratili su ritam slogova, ali samo su ljudi pokazali jasno praćenje pojedinačnih glasova.

"Za nas je svaki glas zasebna jedinica, dok su kod pasa slogovi najmanje jedinice obrade“, zaključile su Morvai i Rac.

Da li kućni ljubimci tuguju? Evo kako psi i mačke podnose smrt vlasnika i drugih životinja