Da li će stanovi u Srbiji konačno pojeftiniti? Stručnjaci otkrili šta nas čeka nakon Ekspa

Vrednost građevinskih radova u Srbiji porasla je za 22,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu je najveći doprinos rastu zabeležen u Beogradu. Istovremeno, pojedini regioni beleže pad građevinske aktivnosti, dok podaci o prometu nekretnina ukazuju na blago usporavanje prodaje stanova. Stručnjaci za nekretnine ocenjuju u razgovoru za Euronews Srbija da završetak velikih infrastrukturnih projekata neće nužno dovesti do pada cena, ali da će dalji razvoj tržišta zavisiti od potražnje, investicija i uslova gradnje.

Naime, rast vrednosti građevinskih radova u Srbiji najvećim delom predvodi Beograd, gde je zabeleženo povećanje od 38,3 odsto, dok je u Vojvodini rast iznosio 12,8 odsto. Istovremeno, u pojedinim delovima centralne, zapadne, južne i istočne Srbije zabeležen je pad građevinske aktivnosti.

Za 300 evra u Beogradu gotovo nemoguće naći stan: Kolaps Alta banke napravio pometnju i na tržištu nekretnina

Kvadrat 5.000 evra, a prostora jedva za život: Koliko koštaju najmanji stanovi u Beogradu?

Stručnjak za nekretnine Nikola Đogatović objašnjava da statistički podaci o vrednosti građevinskih radova obuhvataju i infrastrukturne projekte, što značajno utiče na ukupne rezultate.

"Ovo je onako čist statistički podatak, gde ulaze svi radovi u okviru infrastrukture. Ako imamo velike radove u okviru toga, to sve potpada pod građevinske radove i pod neke građevinske dozvole koje morate da dobijete“, kaže Đogatović za Euronews Srbija. 

Prema njegovim rečima, Beograd i dalje ima najveći udeo u prometu nekretnina, što je očekivano s obzirom na broj stanovnika i koncentraciju ekonomske aktivnosti.

"Mi, ako pogledamo prvu polovinu godine, 4,2 milijarde ukupno vrednost kupoprodaje svih nepokretnosti. Neke 2,5 milijarde otišlo na stanove, pola tih para je otišlo u Beograd“, navodi Đogatović.

Dodaje da se u Beogradu godišnje proda između 17.000 i 20.000 stanova, od ukupno 40.000 do 45.000, koliko se proda na nivou Srbije.

Kada je reč o mogućim posledicama završetka velikih infrastrukturnih projekata, poput kompleksa za Ekspo, procenitelj za nekretnine Milić Đoković smatra da se podaci o prometu u manjim sredinama moraju posmatrati u kontekstu njihovog obima tržišta.

"Značajni za tržište nekretnina su Beograd i Novi Sad, značajni su i turistički centri, banje, kao što su Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka banja, Subotica, ti neki veći gradovi gde imate preko 1.000, od 1.000 do 10.000 obrta na godišnjem nivou“, objašnjava Đoković.

Prodaja stanova na nivou Srbije manja za šest odsto 

Istovremeno, podaci pokazuju da je prodaja stanova na nivou Srbije manja za gotovo šest odsto, dok je u Beogradu zabeležen pad od oko 2,5 odsto. Međutim, Đogatović smatra da ove brojke ne predstavljaju nužno pokazatelj slabljenja potražnje.

Kako objašnjava, kupovina stana u izgradnji i njegovo kasnije evidentiranje u statistici mogu vremenski da se razlikuju, zbog čega podaci o prometu ne odražavaju uvek trenutak kada je kupac doneo odluku o kupovini.

"Gledajući prema tome, ili prema tržištu, nema nekog značajnijeg pada, nema neke veće stagnacije. Videćemo šta će da bude u budućnosti, ali trenutno, gledajući taj pad od nekih par procenata, ne bih ja to gledao kardinalno“, ističe Đogatović.

Kao jedan od pokazatelja stanja na tržištu navodi i ukupnu vrednost novca koji se nalazi u prometu nekretnina.

"Pre bih gledao koji je to iznos novca koji se nalazi na tržištu. Ako mi imamo stalno, znači, iznos novca na tržištu koji je isti ili koji se povećava, to je znak da se nešto dešava", dodaje on.

Na odluke investitora, prema oceni Đokovića, utiču i politička i ekonomska neizvesnost, izborni ciklusi, ali i međunarodna dešavanja, uključujući rat u Ukrajini i sukobe na Bliskom istoku. On kazuje i na to da je tržište nekretnina u Srbiji i dalje jedan od najčešćih načina očuvanja kapitala, između ostalog zbog nedovoljno razvijenih alternativnih mogućnosti ulaganja.

Mi smo plitko tržište kapitala. Ako ko imate 30.000 evra, 50.000, u šta da ulažete? Pa, indeksi pokazuju da mi nemamo poverenje u kripto“, kaže Đoković.

Ipak, sagovornici ukazuju na razliku između kupovine nekretnine radi očuvanja vrednosti novca i ulaganja koje bi trebalo da donese brzu zaradu. Đogatović navodi da period povraćaja investicije kroz izdavanje stana može biti znatno duži nego što kupci očekuju.

"Period povraćaja stana je od 250 do čak i 350 meseci, ako uzmete u obzir da morate da plaćate i neko renoviranje stanja na pet, šest godina, morate da platite agenciju, da ćete imati i prazne hodove i slično“, objašnjava Đogatović.

S druge strane, podseća da su nekretnine kupljene pre nekoliko godina u međuvremenu značajno dobile na vrednosti, ali upozorava da se takav rast ne može unapred očekivati i u narednom periodu.

"Završetak Ekspa neće nužno zaustaviti rast tržišta nekretnina" 

Posebno pitanje za budućnost tržišta predstavlja završetak radova na kompleksu Ekspo i najavljena izgradnja stanova u okolini tog prostora. Govoreći o najavama da bi oko 1.500 stanova u Jakovu moglo da bude ponuđeno po ceni od 1.500 evra za kvadratni metar, Đoković smatra da takva ponuda neće nužno izazvati značajnije poremećaje na tržištu.

Ukazuje, međutim, da cena kvadrata nije jedini kriterijum prilikom odluke o kupovini i da je za razvoj novog naselja neophodna prateća infrastruktura.

"I vrtić, i škola, i fakultet, i metro, i bolnica, i dom zdravlja, i crkva, i groblje, i sve. Znači, to treba da se formira jedan grad, treba 50 godina. Ne može to za dve godine“, ističe Đoković.

Govoreći o daljem kretanju cena nekretnina, Đoković navodi da bi na njih mogli da utiču troškovi gradnje, cene energenata i građevinskog materijala, ali i administrativne prepreke i parafiskalni nameti.

"U ovom, baš ovom, mikro trenutku, što bih rekao, ovaj, savetovao bih da se možda malo sačeka, nekih 10-15 dana, 20, da se formira vlada. Ali svakako, ko je god, ko god odlučio da kupi, ne, čekanja vajde nema", kaže.

Takođe, kao moguće pravce ulaganja, sagovornici izdvajaju garaže, zemljište i nekretnine u turističkim centrima, ali naglašavaju da isplativost zavisi od lokacije, potražnje i troškova održavanja. 

Nije svima cilj Beograd: Gde se i zašto sele građani Srbije?

Stižu nova pravila za tržište nekretnina: Svi oglasi na jednom mestu, svaki objekat prilaže energetski pasoš