Nestao vam je novac sa računa? Evo kada banka mora da ga vrati i ko snosi odgovornost

Kada građanima novac nestane sa bankovnog računa zbog neovlašćenih transakcija ili zloupotrebe platnih kartica, jedno od ključnih pitanja je ko snosi odgovornost za nastalu štetu i pod kojim uslovima mogu da dobiju novac nazad.

Prema Zakonu o platnim uslugama, banka je dužna da nadoknadi iznos neodobrene transakcije, osim u zakonom predviđenim slučajevima kada odgovornost može da snosi korisnik. Ipak, utvrđivanje odgovornosti zavisi od okolnosti konkretne zloupotrebe, zbog čega je važno znati kako osporiti spornu transakciju i zaštititi svoja prava.

Šta raditi ako vam NSZ odbije zahtev za naknadu za nezaposlene: Ovo su koraci za osporavanje odluke

Cene u Srbiji rastu brže nego u EU: Inflacija dostigla 4,2 odsto, samo devet članica ima višu stopu

Advokat Slavica Vrbajac ističe da je najvažnije da građani reaguju bez odlaganja kada primete neovlašćene transakcije ili zloupotrebu platne kartice.

"Prvi korak je da odmah obavesti banku, prijavi sporne transakcije i zatraži blokadu kartice ili računa, ukoliko za to postoji potreba“, navodi Vrbajac, prenosi Euronews Srbija.

Građani imaju pravo da ospore transakcije koje nisu odobrili i od banke zahtevaju objašnjenje. Od okolnosti konkretnog slučaja, načina na koji je došlo do zloupotrebe, ali i postupanja banke zavisi ko će snositi odgovornost za nastalu štetu.

Svinje pojeftinile baš pred sezonu slava, ali meso nije: UNA istražuje zašto cene u mesarama ne padaju

Šta kaže zakon o odgovornosti banke i korisnika

Zakon predviđa da je banka dužna da, po saznanju za neodobrenu transakciju, odmah, a najkasnije narednog poslovnog dana, izvrši povraćaj iznosa platiocu. Izuzetak postoji kada banka sumnja na prevaru ili zloupotrebu na strani samog korisnika – tada ima rok od deset dana da postupi.

S druge strane, korisnik može snositi ograničenu odgovornost do 3.000 dinara ako su transakcije izvršene usled izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili ako je instrument zloupotrebljen, a on nije postupio u skladu sa obavezama koje ima prema banci (npr. da odmah prijavi gubitak ili krađu). Pun iznos štete korisnik snosi samo u slučaju prevarnih radnji sa svoje strane ili grubog neispunjenja obaveza.

U praksi, to znači da je brzina reagovanja ključna. Pored prijave banci, preporučljivo je sačuvati sve dokaze: izvode sa računa, snimke ekrana, komunikaciju sa bankom, kao i eventualne potvrde o prijavi (ukoliko postoji sumnja na krađu podataka ili fišing). Ako se radi o online transakcijama, korisno je proveriti da li je banka primenila jaku autentifikaciju i da li postoji trag o tome da je transakcija odobrena na uobičajen način.

Šta ako banka odbije zahtev

Ukoliko banka odbije zahtev ili spor ne može da se reši dogovorom, građani zaštitu mogu da potraže pred nadležnim institucijama, a po potrebi i sudskim putem. Vrbajac zato ukazuje na značaj čuvanja dokumentacije, izvoda sa računa i komunikacije sa bankom.

Svinje pojeftinile baš pred sezonu slava, ali meso nije: UNA istražuje zašto cene u mesarama ne padaju

Pored banke, građani mogu da se obrate Narodnoj banci Srbije (kao nadzornom organu), kao i organizacijama za zaštitu potrošača. U određenim slučajevima moguće je pokrenuti i vansudsko rešavanje spora. 

Ako ni to ne dovede do rezultata, ostaje mogućnost sudskog postupka radi naknade štete. U tom postupku teret dokazivanja da je transakcija bila odobrena u načelu je na banci.

"Svaki slučaj je drugačiji, ali jedno je sigurno - kada novac nestane sa računa, građani imaju prava i ne treba da odustanu od njihove zaštite“, zaključuje Vrbajac.

Firma otišla u stečaj, a plate nisu isplaćene: Kako radnici mogu da naplate dugovanja i koje rokove ne smeju da propuste

Evro u menjačnicama i do 120 dinara: Stručnjak otkriva šta stoji iza poskupljenja i savetuje građane