Šta je do sad kočilo legalizaciju? Kaluđerica kao primer najvećeg nelegalnog naselja na Balkanu

Legalizacija nelegalnih objekata u Srbiji je višedecenijski problem. Prema procenama, takvih objekata je skoro pet miliona. 

Poruka zakona o legalizaciji koji će se pred Vladom naći u petak je, između ostalog, i nulta tolerancija na bespravnu gradnju, kažu nadležni. Kakva je situacija kada je reč o legalizaciji u nekada najvećem nelegalnom naselju na Balkanu – u Kaluđerici.

Preambiciozno ili ostvarivo? Profesor Savić za UNU o najavljenom zakonu o legalizaciji

Novi zakon o legalizaciji: UNA proverava da li ćemo za 60 dana uspeti da rešimo višedecenijski problem

Dobrica Milenković od 1979. godine živi u Kaluđerici i do danas nije uspela da legalizuje kuću.

"Moj muž koji je želeo da otvori auto-servis, nije mogao, dok sve te uslove nemamo i morali smo čak i kontejner da kupimo da bi mogao da registruje radnju. Stalno su obećavali - biće tad, biće tad, važo da ste podneli zahtev. Plaćamo i struju i vodu i telefon i kanalizaciju, sve plaćamo", ispričala je Dobrica.

Prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji Grada Beograda trenutno ima 266.655 nezakonito izgrađenih objekata. Najviše stambenih, čak 203.298. Potom pomoćnih, stambeno-poslovnih i poslovnih, dok je manje nelegalno izgrađenih komercijalnih, ekonomskih i proizvodnih objekata.

Ko neće moći da legalizuje objekat? Svi detalji novog zakona "Svoj na svome"

"Ono što je u suštini uticalo na to da se poveća broj nelegalno izgrađenih objekata od devedesetih do danas su socijalni problemi koji su nastali devedesetih godina zbog ratova, sankcija i onoga kroz šta smo prošli, a sa druge strane zbog toga što država nije blagovremeno pravila planske dokumente, pogotovo u unutrašnjosti i prostorne planove naseljenog mesta da bi ljudi mogli da dobiju građevinsku dozvolu u redovnom postupku. Sa druge strane, nelegalna gradnja je bila jeftinija jer se nije plaćala naknada za uređenje građevinskog zemljišta i ostalo što su oni koji su radili legalno morali da plate", kaže Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora "Klaster nekretnine" za "RTS".

"Država je u protekle tri decenije donela desetak zakona i podzakonskih akata, odnosno izmena tih zakona, kojima je probala da reši problem bespravnih objekata. Nažalost, samo je simboličan broj objekata legalizovan po tim zakonima. Između dva zakona je nicalo čak i po 100.000 novih objekata", kaže novinar Zoran Matković.

Šta usporava legalizaciju

Legalizaciju, objašnjavaju stručnjaci, najviše usporavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Vlada ove nedelje usvaja zakon o legalizaciji: Nema više komplikovanih procedura i visokih troškova

"Na primeru Beograda to izgleda tako da je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio zabranjen promet zemljišta. U praksi je to funkcionisalo tako što prodavac i kupac izađu na ledinu, uzmu metar, izmere deo te parcele, potpišu neki ugovor na nekom parčetu papira, to potpišu i dva svedoka i tako su sazidana velika naselja u okolini Beograda", napominje Zoran Matković.

Na teritoriji Beograda najviše nelegalnih objekata ima u Kaluđerici, Ovči, Borči i na Altini.

Nelegalni objekti ne mogu da se stave u promet, kao ni pod hipoteku, a veliki broj nema ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju.

Vučić: Cena legalizacije za većinu objekata biće 100 evra, novo povećanje penzija od 1. decembra

Stručnjak za nekretnine pojašnjava: Da li je prodaja nekretnina usporila i ima li stanova po nižim cenama