Zidno grejanje osvaja domove: Koliko košta, ko može da ugradi i da li se zaista isplati?

Zidno grejanje predstavlja jedan od najsavremenijih i najkomfornijih vidova grejanja koji poslednjih godina beleži konstantan rast popularnosti.

Kao niskotemperaturni sistem, funkcioniše po principu zračenja toplote, što znači da ceo zid deluje kao masivni radijator, pružajući potpuno ravnomernu temperaturu u prostoriji bez podizanja prašine i promaje.

Sve toplane u Srbiji spremne za grejnu sezonu, osim one u Vrbasu: Obezbeđene i rezerve gasa

Kako da vam račun za struju ove zime bude manji: Jedna greška može povećati troškove za 44 odsto

Kako radi zidno grejanje?

Zidno grejanje funkcioniše po sličnom principu kao podno grejanje, ali uz određene prednosti u pogledu brzine reagovanja sistema. Sistemi se dele na vodene, koji su znatno češći i ekonomičniji za veće objekte, i električne.

Kroz mrežu fleksibilnih plastičnih cevi ugrađenih u zidove cirkuliše topla voda temperature između 28°C i 40°C.

Kod takozvane mokre ugradnje, cevi se fiksiraju na plastične ili aluminijumske šine direktno na zid, a preko njih se nanosi mašinski ili ručni malter u debljini od nekoliko centimetara.

Kod suve ugradnje koriste se fabrički pripremljene gipsane ploče koje u sebi već imaju integrisane cevi, što je skuplja opcija, ali idealna za brzu adaptaciju jer nema sušenja maltera.

Jedna od najvećih prednosti vodenog sistema je što se leti kroz iste cevi može pustiti hladna voda temperature oko 16 do 18°C. U kombinaciji sa toplotnom pumpom, zidovi preuzimaju ulogu prirodnog klima uređaja koji hladi prostor bez neprijatnog duvanja vazduha i promaje.

UNA proverava koji način grejanja se najviše isplati: Ovo je detaljna računica ako se grejete na pelet ili drva

Cena ugradnje

Troškovi ugradnje zidnog grejanja zavise od odabranog sistema, geometrije zidova i prateće opreme. Sama instalacija po kvadratnom metru zida, koja uključuje cevi, šine ili panele, termoizolaciju i montažu, na našem tržištu košta od oko 15 do 24 evra.

Kada se trošak posmatra po kvadratnom metru celog objekta, što podrazumeva kompletan razveden sistem, ventilima i osnovnom regulacijom, cena iznosi između 30 i 40 evra. To znači da je za materijal i ruke za razvod grejnih krugova u stanu od 60 kvadratnih metara potrebno izdvojiti od 1.150 do 1.450 evra. Važno je naglasiti da u ovu cenu nije uračunat izvor toplote.

Ukoliko se sistem povezuje na toplotnu pumpu kao izvor za grejanje i hlađenje, početna investicija za celu kuću ili stan može preći 7.000 evra.

Efikasnost i isplativost

Zidno grejanje važi za izuzetno ekonomičan sistem, ali njegova puna isplativost direktno zavisi od izolacije samog objekta. Zbog velike grejne površine, subjektivni osećaj toplote na 20°C je isti kao na 22°C kod radijatorskog grejanja.

Zbog viših početnih troškova instalacije, investicija se u dobro izolovanim kućama otplati u roku od 5 do 8 godina kroz uštedu na energentima. Sistem je ekstremno isplativ kada se upari sa toplotnim pumpama ili solarnim panelima. Sa druge strane, potpuno je neisplativ i praktično tehnički nedozvoljen za direktno povezivanje na gradsko daljinsko grejanje.

Ko će najviše platiti grejanje ove zime? Razlika između najjeftinije i najskuplje opcije ogromna

Prednosti i mane u realnim uslovima

Prednosti sistema se ogledaju u maksimalnom komforu jer se toplota širi zračenjem, nalik sunčevim zracima. Nema kretanja vazduha ni dizanja prašine. Estetski je savršen jer nema vidljivih radijatora niti unutrašnjih jedinica klima uređaja, a istovremeno predstavlja rešenje dva u jedan koje pruža i zimsko grejanje i letnje hlađenje.

Mane i ograničenja se prvenstveno odnose na raspored nameštaja. Uz zidove u kojima se nalaze cevi ne sme se postavljati masivan nameštaj, poput velikih regala i plakara od zida do zida, jer on blokira širenje toplote.

Kačenje slika, TV nosača ili polica postaje rizično, pa se prilikom svakog bušenja mora koristiti posebna termosenzibilna folija ili termovizijska kamera dok je grejanje uključeno kako bi se tačno locirale cevi.

Na kraju, ako spoljni zidovi objekta nemaju odličnu termoizolaciju, zidno grejanje će grejati spoljnu sredinu, što dovodi do velikih gubitaka energije, piše BizPortal.

Stručnjaci upozoravaju pred grejnu sezonu: Gas je najkritičniji energent, Srbiji hitno treba više ruta snabdevanja

Država subvencioniše do 65 odsto radova: Još 20.000 domaćinstava dobiće pomoć za energetski efikasnije domove