Građani imaju poverenja u domaću valutu: Održana konferencija "Da li štednja u bankama ima alternativu"

Direktorka Agencije za osiguranje depozita Ljubica Pantelić izjavila je danas da ovogodišnji rast depozitne baze iznosi 3,6 milijardi evra, a da izražen rast dinarske štednje govori o stabilnosti finansijskog tržišta i poverenju građana u stabilnost domaće valute.

Pantelić ističe da je trend rasta depozitne baze prisutan više od 15 godina.

Dinari ili devize: Koji vid štednje Srbi najradije biraju

"Građani treba da znaju da su njihovi depoziti u bankama osigurani do 50.000 evra, bez obzira na vrstu tekućeg računa i valutu u kojoj se novac nalazi", rekla je Pantelić novinarima na konferenciji "Da li štednja u bankama ima alternativu".

Naglašava da čak i u slučaju najgoreg scenarija, odnosno stečaja banke, svi osigurani iznosi bili bi isplaćeni u roku od nekoliko dana.

"Osiguranje depozita je za građane i sve ostale osigurane kategorije potpuno besplatno. Bankarsko tržište je izuzetno stabilno, visokokapitalizovano, a i dalje smatramo da je banka najpouzdanije mesto za čuvanje novca", ocenila je Pantelić i dodala da novac čuvan u bankama ne može da propadne jer, kako kaže, uvek postoji određena kamatna stopa.

Zbog atraktivnosti kamatnih stopa i oslobađanja poreza od 15 odsto na kapitalnu dobit, Pantelić građanima savetuje štednju u dinarima.

"Taj sistem osiguranja depozita primenjiv je na svih 20 banaka u Srbiji, dakle nema manje ili više rizičnih banaka, sve su pojednako zastupljene u sistemu osiguranja depozita", navela je Pantelić.

Na pitanje da li će usled inflacije doći do povećanja limita osiguranja depozita od 50.000 evra, Pantelić kaže da se u ovom trenutku ta opcija ne razmatra.

"S tim iznosom, pokrivamo 99 odsto depozitnih partija i 99 odsto fizičkih lica koji su u sistemu osiguranja depozita. Ukupan obuhvat svih osiguranih depozita je 58,1 odsto. Dakle, depoziti do 50.000 evra su 58,1 odsto od sredstava fonda i mi smatramo da smo na taj način u potpunosti odgovorili na ono što je primarni zahtev sistema osiguranja depozita", kazala je Pantelić.

S druge strane, kako kaže, Evropska unija propisuje limit od 100.000 evra.

"Krajnji rok za prilagođavanje domaćeg sistema osiguranja depozita je dan ulaska u Evropsku uniju", rekla je ona.

Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis kaže da alternativa za štednju u bankama ne postoji.

"Dinarska štednja porasla je 10 puta u odnosu na 2012. godinu, dok je devizna duplirana", naglasila je Papadakis.

Ističe da su bržem rastu dinarske štednje doprinele poreske olakšice, ali i mere fiskalne i monetarne politike.

Štedite li za crne dane: UNA pita stručnjake - kako napuniti kasicu prasicu, i šta sa njom posle toga?

"Trendu rasta doprinela je stabilnost koja postoji, poverenje u finansijski sektor i makroekonomsko okruženje", istakla je Pantelić.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naveo je da je štednja glavna tema svetske privrede, koja se ogleda kroz pažljivo upravljanje resursima, energetsku efikasnost i finansijsku pismenost.

"Pored kredita na tržištu finansijskih usluga nalaze se još i faktoring i lizing, a sve više razgovaramo i o mogućnostima emitovanja korporativnih obveznica kao novog modela finansiranja", naveo je Vesović.

Konferenciju su organizovali Privredna komora Srbije, Agencija za osiguranje depozita i Udruženje banaka Srbije povodom svetskog Dana štednje koji se obeležava 31. oktobra.

Štediše u Srbije najviše veruju slamarici: Prosečna ušteđevina 6.500 dinara