Kilogram ovog povrća može da dostigne 10 evra, a zasad traje i 15 godina: Zašto ga domaći proizvođači zanemaruju?

Špargla je još uvek slabo zastupljena na domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, iako ima nekoliko prednosti koje je čine zanimljivom za proizvodnju. Jednom podignut zasad može da daje rod i duže od decenije, ne zahteva novu sadnju svake godine, a mladi izdanci postižu relativno visoku cenu na tržištu.

Proizvodnja u Srbiji procenjuje se na svega oko 10 tona godišnje, što je znatno manje od potencijalnih potreba tržišta. Zbog toga prostor za domaće proizvođače postoji, posebno ako unapred obezbede kupce među restoranima, hotelima i specijalizovanim prodavnicama.

Ratari tek sada seju pšenicu, optimalni rok prošao: Da li će kasna setva umanjiti ovogodišnji rod?

Velika potražnja za sadnicama voća u Srbiji: Šljiva najpopularnija, poznate cene za novu sezonu

Zasad može da traje 12 do 15 godina

Špargla je višegodišnja biljka koja se gaji zbog mladih, jestivih izdanaka. Kada se pravilno zasadi i održava, može da ostane produktivna 12 do 15 godina, a u povoljnim uslovima i duže.

Sadnja se obavlja u proleće, najčešće pomoću podzemnih delova biljke, odnosno kruna, ili iz semena. Prve godine biljka prvenstveno razvija korenov sistem, pa se sa berbom ne žuri. Kod sadnje krunama ograničena berba može početi naredne godine, dok se kod proizvodnje iz semena čeka duže. Pun rod postiže se tek kada zasad dovoljno ojača.

Zahteva kvalitetno zemljište i pažljivu negu

Za uspešnu proizvodnju najpogodnija su rastresita, dobro drenirana zemljišta, bogata organskom materijom. Špargla ne podnosi zadržavanje vode oko korena, pa je pre podizanja zasada važno proveriti strukturu i kiselost zemljišta, kao i mogućnost odvodnjavanja.

Biljci su potrebni redovno zalivanje i odgovarajuća prihrana, posebno tokom intenzivnog rasta izdanaka. Kao orijentaciona količina za pripremu zemljišta navodi se 25 do 30 tona zgorelog stajnjaka po hektaru.

Od malina do lekova i guma: Ovi proizvodi mogli bi Srbiji da donesu stotine miliona dolara dodatnog izvoza

Berba traje svega šest do osam nedelja

Mladi izdanci najčešće se beru u proleće, kada dostignu dužinu od 18 do 25 centimetara, pre nego što im se vrhovi otvore. Sezona berbe traje približno šest do osam nedelja.

U punoj proizvodnji, u zavisnosti od sorte, starosti zasada i uslova gajenja, prinos može dostići osam do 12 tona po hektaru.

Nakon završetka berbe biljka nastavlja da razvija nadzemni deo, koji joj omogućava da obnovi zalihe hranljivih materija u korenu. Zato preterana berba može da oslabi zasad i smanji rod naredne godine.

Zelena i bela špargla razlikuju se po načinu uzgoja

Zelena špargla raste na svetlosti, zbog čega razvija hlorofil i dobija karakterističnu boju. Bela se uzgaja tako što se izdanci tokom rasta prekrivaju zemljom i štite od svetlosti. Ovaj način proizvodnje zahteva više rada i pažljivije praćenje razvoja biljke.

Kupce treba pronaći pre podizanja zasada

Iako špargla može da postigne visoku cenu, njena proizvodnja nije automatska garancija zarade. Izdanci su osetljivi, zahtevaju pažljivu berbu i brzo plasiranje, pa je važno unapred obezbediti tržište.

Primer je proizvođač iz Omoljice kod Pančeva koji je podigao zasad sa oko 3.000 biljaka i, prema sopstvenim podacima, ostvaruje proizvodnju od približno jedne tone godišnje. Kilogram je prodavao za oko 10 evra, mada cena zavisi od kvaliteta, sezone i načina prodaje.

Za poljoprivrednike koji razmišljaju o ovoj kulturi najvažnije je da pre sadnje procene kvalitet zemljišta, obezbede navodnjavanje i pronađu sigurne kupce. Početno ulaganje i čekanje na pun rod zahtevaju strpljenje, ali dug vek zasada može da bude značajna prednost za gazdinstva koja planiraju proizvodnju na duži rok, piše BizPortal.

Nova pretnja za pčele sve bliža Srbiji: U Sloveniji otkriveno 26 gnezda, može li da stigne i kod nas?

Ko će ispuniti obećanja poljoprivrednicima? Kasni isplata podsticaja, neizvesna i pomoć za investicije