Kupujete ogrev za zimu? Evo koliko koštaju drva i pelat, mnogi u ovome greše

Mnogi su ogrev obezbedili odmah po završetku zime, neki su to učinili tokom leta, a ima i onih koji tek kreću u nabavku zaliha. Zato se nameće pitanje koja je najpovoljnija opcija ogreva ove zime i šta potrošači moraju znati pre kupovine?

"Ne postoji jedan odgovor koji bi važio za svako domaćinstvo. Najpovoljniji način grejanja zavisi pre svega od samog objekta, njegove izolacije, površine koja se greje, efikasnosti peći ili kotla, ali i od toga po kojoj ceni domaćinstvo može da nabavi energent. Zato nije dovoljno porediti samo cenu tone peleta, kubika drva ili kilovat-sata električne energije, već treba gledati koliko će ukupno koštati zagrevanje kuće ili stana tokom cele grejne sezone", objašnjava Vera Ražnatović iz Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) za "Blic Biznis".

Velika računica za grejnu sezonu: Koliko ćemo ove zime plaćati drva, pelet i ugalj?

Nova briga pred grejnu sezonu: U Hrvatskoj najavljuju skuplji gas, Evropa pod pritiskom

Drvo najpovoljnije, pelet nudi veći komfor

Sagovornica smatra da je drvo i dalje opcija broj jedan za kućni budžet - ako su obezbeđeni određeni uslovi.

"Ako govorimo isključivo o trošku energenta za domaćinstva koja već imaju odgovarajuće sisteme grejanja, drvo i dalje može biti među najpovoljnijim opcijama, naročito ako se nabavlja po povoljnoj ceni i ako se koristi kvalitetno, suvo drvo u efikasnoj peći. To potvrđuju i proračuni Agencije za energetiku Srbije, prema kojima su u prethodnoj grejnoj sezoni domaćinstva koja su imala povoljniju nabavku drveta i efikasnije peći imala najniže troškove među posmatranim energentima", kaže ona.

Pelet je skuplji po jedinici troška od najpovoljnije varijante grejanja na drva, smatra Ražnatovićeva, ali donosi veći komfor. Automatsko doziranje, manje pepela i jednostavnije održavanje za mnoge domaćine predstavljaju važnu prednost, dodaje. - Zato nije dovoljno reći da je jedan energent jeftiniji ako za njega treba više rada, skladišnog prostora ili ulaganja u opremu.

Gas, tamo gde postoji mogućnost priključenja, takođe može biti konkurentna opcija, posebno zbog jednostavnosti korišćenja i stabilnijeg načina snabdevanja.

"Kod grejanja na električnu energiju situacija je još složenija, jer mnogo zavisi od vrste uređaja. Direktno grejanje na struju nije isto što i grejanje inverter klimom ili toplotnom pumpom. Efikasnost tih sistema može značajno promeniti ukupnu računicu", kaže sagovornica.

Zato građanima savetuje da ne biraju energent samo na osnovu njegove trenutne cene. Mnogo je važnije, smatra ona, koliko toplote zaista dobijaju za novac koji potroše, koliko je objekat izolovan i koliko efikasno njihov sistem koristi energent.

"Za domaćinstvo koje već ima dobru peć na drva i može da nabavi kvalitetno, suvo drvo po povoljnoj ceni, drva će verovatno ostati među najjeftinijim opcijama. Za onoga ko želi veći komfor, a već ima odgovarajući kotao, pelet može biti racionalan izbor iako nije najjeftiniji energent".

Energetska efikasnost ključ za uštedu

Najveća ušteda, međutim, često ne dolazi samo od izbora jeftinijeg energenta, već od smanjenja ukupne potrebne količine energije za grejanje. Zato su mere energetske efikasnosti na samom objektu - bolja izolacija, kvalitetnija stolarija i smanjenje gubitaka toplote - veoma važne, smatra naša sagovornica.

"Jednako je važno i koliko je efikasan uređaj za grejanje, odnosno ceo sistem: kvalitet kotla ili peći, način regulacije, distribucija toplote i pravilno podešavanje sistema mogu značajno uticati na potrošnju".

Drugim rečima, energetska efikasnost se ne odnosi samo na kuću ili stan, već na ceo sistem - od objekta, preko uređaja za grejanje, do načina na koji se energija koristi. Zato je pri izboru načina grejanja najbolje posmatrati ukupni trošak tokom cele grejne sezone, a ne samo trenutnu cenu energenta.

Saveti za potrošače

Savet potrošačima je da nabavku ogreva ne ostavlјaju za početak grejne sezone, već da kupovinu planiraju van sezone, kada je ponuda obično veća, i pritisak tražnje manji.

"Iskustvo poslednjih godina pokazalo je da nagli rast tražnje pred grejnu sezonu može dovesti do brzog pražnjenja zaliha, ograničenja u prodaji i rasta cena, pa čak može doći do nestašica ili lista čekanja, što smo već imali prilike da vidimo".

Kada je reč o peletu, kaže Vera Ražnatović, preporuka je da potrošači, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, nabavku planiraju unapred i, ukoliko im uslovi dozvolјavaju, raspodele je u periodu kada su količine dostupnije. Važno je i da se pre kupovine provere cene na više prodajnih mesta, jer isti pelet istog proizvođača može imati različitu cenu kod različitih prodavaca.

Da li ste pripremili ogrev za zimu? Cene sve veće, a tek će skočiti - prodavci upozoravaju da ne čekate jesen

Prilikom kupovine, osim cene po toni, odnosno kilogramu, treba proveriti klasu i kvalitet peleta, proizvođača, uslove isporuke i cenu transporta, kako bi se različite ponude mogle realno uporediti. - Niža cena ne mora uvek značiti i povolјniju kupovinu ukoliko je reč o proizvodu neodgovarajućeg ili nestandardizovanog kvaliteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno da potrošači obrate pažnju na sertifikovan kvalitet i poreklo proizvoda. U oktobru 2025. godine počela je primena Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase koja se stavlјaju na tržište Republike Srbije, kojim su propisani zahtevi u pogledu kvaliteta i obaveze sertifikacije za domaće i inostrane proizvođače koji pelet stavlјaju na tržište Srbije.

Potrošači mogu proveriti da li se proizvođač nalazi na spisku sertifikovanih proizvođača koji objavlјuje Jugoinspekt, kao i informacije o sertifikovanim čvrstim gorivima iz drvne biomase.

"Ovo nije važno samo zbog kvaliteta i energetske efikasnosti peleta, već i zbog pravilnog i bezbednog rada kotlova i peći. Pelet neodgovarajućeg kvaliteta može imati nepovolјne karakteristike sagorevanja, veću količinu pepela, vlage ili nečistoća, što može dovesti do češćeg stvaranja naslaga i šlјake, začeplјenja sistema za dovod goriva i dimnih gasova, nepravilnog sagorevanja i povećanog opterećenja pojedinih komponenti kotla ili peći", navodi ona.

Cene ogreva

Cena ogrevnog drveta zavisi od mnogo faktora poput vrste ili oblika u kojem dolaze (sečena, cepana ili metarska). Domaćinstva u Srbiji najčešće biraju bukvu, hrast, bagrem, cer i grab, a cena, prema cenovnicima sa stovarišta, u proseku iznosi od 6.500 do 12.000 dinara po prostornom metru.

Na primer, za 6.500 dinara/m3 je moguće kupiti suva drva za ogrev, a vlasnik dovozi na kućnu adresu u Beogradu. U drugom oglasu, koji se takođe može naći na internetu, na primer, navode kako prodaju "bukovo ogrevno drvo, cena je 13.500 dinara tanka i 15. 500 dinara debela drva po paleti. Paleta je 1,5m3. Drvo je isečeno i spremno za loženje! Imamo i drva za potpalu u paletama 1,5m3 je 7.500din.

Podsetimo, cena tone peleta u Srbiji se kreće od 38.000 do oko 44.000 dinara, a neki navodi pokazuju da negde dostiže i 47.000.

Ostaje da se vidi da li će hladno vreme početi rano ove jeseni ili će zima sačekati i omogućiti građanima da bar malo uštede na ogrevu.

Dilema za mnoga domaćinstva pred početak grejne sezone: Šta se više isplati - kotao na pelet ili toplotna pumpa?

Hladni radijatori, a račun stiže: Evo zašto vam Infostan naplaćuje grejanje i kada nema grejne sezone