Mladi u Srbiji najviše žele da studiraju psihologiju, a tržište traži inženjere: Evo koja zanimanja su deficitarna

Miloš Turinski iz Centra za zapošljavanje Infostud izjavio je danas da mladi prilikom izbora fakulteta najčešće gravitiraju ka psihologiji, medicini, stomatologiji, ekonomiji i organizacionim naukama, dok na tržištu rada već godinama postoji velika potražnja za građevinskim, elektro i mašinskim inženjerima.

On je rekao da se praćenjem tržišta rada može videti da psihologija već najmanje pet godina zauzima prvo mesto među najpopularnijim studijskim izborima, što se povezuje sa sve većom otvorenošću društva prema temama mentalnog zdravlja, terapije, anksioznosti i sagorevanja na poslu i da to nisu više tabu teme.

"Diploma više nije dovoljna": Turinski objasnio šta poslodavci sada traže

Veštačka inteligencija neće ugasiti sva radna mesta: Ovo su najtraženiji poslovi u Evropi u 2026. godini

Turinski je dodao i da iako za psihologe nema veliki broj direktnih oglasa za posao, oni svoje mesto na tržištu često pronalaze u oblasti upravljanja ljudskim resursima, odnosno HR.

"Velika većina oglasa je upravo namenjena za menadžere ljudskih resursa, za one ljude unutar kompanije koji se bave ljudima. I tu zapravo psiholozi nalaze negde svoj karijerni put", rekao je Turinski.

Prema njegovim rečima, to zanimanje je uglavnom dobro plaćeno ali ipak zavisi od kompanije do kompanije.

Turinski je naglasio da ta potreba za kvalitetom međuljudskih odnosa na radnom mestu ne može potpuno da se pripiše ovoj mlađoj Z generaciji već da je taj trend više došao sa zapada, odnosno kroz razvijene zapadne firme koje su lagano ulazile na naše tržište. 

Plate idu i do 280.000 dinara, a niko neće da radi: Ovo su dva najtraženija zanata u Srbiji

"Svakako da se te potrebe sve više i više šire, baš zbog potrebe nove generacije koja želi da ima i dobre međuljudske odnose i mogućnost da uči, da se usavršava, da napreduje, ali i da ima neke fleksibilnosti što se tiče radnog vremena i svog rada generalno. To ne oslikava samo generaciju Z nego i milenijalce i ljude koji su već negde na tržištu rada, a koji žele malo bolje uslove i malo zdraviju tu kulturu", rekao je on.

Turinski je dodao i da su inženjerske pozicije generalno deficitarne na tržištu poslednjih pet i više godina, posebno kada je reč o građevinskim, elektro i mašinskim inženjerima.

Prema njegovim rečima, problem je i što se kvote za pojedine tehničke smerove nisu popunjene u manjim studentskim centrima poput Bora i Subotice, dok su fakulteti u Beogradu i Novom Sadu za određena usmerenja popunili predviđeni broj mesta.

"Mladi generalno žele da gravitiraju ka većim centrima, jer je Beograd centar ne samo društvenog života nego generalno i tržište rada je ovde najjače pa zato izbegavaju da idu u manje sredine", rekao je Turinski.

On je ocenio da izbor fakulteta ne zavisi samo od toga koliko je neko zanimanje traženo, već i od percepcije samog fakulteta, njegovog ugleda i programa.

Kao primer je naveo Fakultet organizacionih nauka (FON), za koji vlada veliko interesovanje budućih studenata.

Turinski je dodao i da su studije medicine i stomatologije tradicionalno među popularnijim izborima i da je analiza od pre par godina pokazala da godišnje oko 500 studenata završi medicinu u Srbiji.

Sezonski poslovi beleže sve veće interesovanje: Koliko mladi mogu da zarade u Srbiji?

On je kazao i da je kada je reč o IT sektoru, tražnja poslodavaca za IT stručnjacima opala tokom poslednje tri do četiri godine i da su na to uticali ekonomski uslovi, optimizacija poslovanja u industriji, ali i razvoj veštačke inteligencije. 

Posebno je kako je naglasio smanjen broj prilika za juniore i početničke pozicije u odnosu na period do 2022. godine.

On je govoreći o očekivanju mladih kada je reč o poslu rekao da su se ona promenila i da im plata jeste važna, ali da više nije jedini, niti presudan kriterijum. 

Mladi, prema njegovim rečima, sve više traže zdravo radno okruženje, fleksibilnost, mogućnost učenja i napredovanja i balans između privatnog i poslovnog života.

Dodao je i da je istraživanje Infostuda među pripadnicima generacije Z pokazalo je da očekuju početnu zaradu od oko 89.000 do 90.000 dinara i da  žele da se ona u narednih godinu dana duplira.

Veštačka inteligencija bi mogla da vam smanji platu: Ovi radnici su prvi na udaru

"Oni su svesni koliko im je potrebno za jedan normalan život, a pogotovo ako uzmete u obzir da žive i rade u nekom većem gradu poput Beograda, Novog Sada ili Niša. Sa druge strane, to možda nije samo u skladu sa onim što poslodavci mogu zapravo da ponude, ali mladi jesu svesni njihovih potreba. Mladi  traže jedno zdravo radno okruženje i pored te plate", kazao je Turinski.

Naglasio je i da sadašnje generacije više vode računa o sopstvenim uslovima rada.

"Njima nije posao centar života i centar sveta, nego prvo je njihov život, privatan život pored toga i zbog toga teže da imaju dobar balans između privatnog i poslovnog. Ne traže oni fleksibilnosti zato što su razmaženi i ne žele da rade nego hoće dobar balans da bi mogli da sačuvaju mentalno zdravlje", kazao je Turinski.

Koliko zaista košta kupovina kuće i da li je isplativija od stana? Oglasna cena je samo početak

On je budućim studentima poručio da prilikom izbora fakulteta treba da osluškuju potrebe tržišta rada, ali samo ukoliko se one poklapaju sa njihovim ličnim interesovanjima.

"Diploma je samo osnova i ne morate da vas to ograničava u životu. Jako je bitno da shvatite da živimo u periodu brzom vremenu i koje zahteva celoživotno učenje, i da treba da razvijate što više veština. Dakle, diploma plus veštine su dobitna, svakako, kombinacija koja će vam otvoriti mnoga vrata", zaključio je Turinski.

Vučić najavio povećanje minimalca: "Država najveći deo preuzima na sebe"

Beograd ima više od milion kvadrata praznog poslovnog prostora: Zašto lokali zjape prazni?