Čudna pojava na Aljasci zabrinula naučnike: Više od 200 reka i potoka promenilo boju

Aljaskom teku narandžaste reke, a iza ove neobične pojave krije se proces povezan sa sve toplijom klimom. Kako se permafrost, odnosno trajno zamrznuto tlo, otapa, minerali koji su hiljadama godina bili zarobljeni u zemlji dospevaju u reke i potoke.

Nova studija pokazala je da pojedini vodotokovi sada sadrže izuzetno visoke koncentracije metala, a na nekim mestima njihove vrednosti su i 70 puta veće nego što je uobičajeno.

Nova otkrića iz dubina svemira: "Džejms Veb" pronašao najmanje smeđe patuljke do sada

Studija: Na Marsu je nekada bilo više vode i geološke aktivnosti

Istraživači su analizirali uzorke iz šest slivova u nacionalnim parkovima duž planinskog lanca Bruks na Aljasci i uporedili ih sa ranijim podacima o kvalitetu vode. Tako su utvrdili da je fenomen počeo naglo da se pojavljuje 2019. godine, kada je Aljaska zabeležila najtoplije leto do tada.

Procene pokazuju da je promenom obuhvaćeno više od 200 reka i potoka, dok su povećane koncentracije metala registrovane i do 96 kilometara nizvodno od mesta na kojem su dospele u vodotok.

Zbog karakteristične boje, koja podseća na rđu, naučnici ove vodotokove nazivaju "zarđalim rekama".

Šta se dešava ispod površine?

Naučnici smatraju da je važnu ulogu imalo izuzetno toplo leto 2019. godine, nakon kojeg je usledila snežna zima.

Iako bi se moglo očekivati da više snega pogoduje prirodi, on može da ima suprotan efekat. Debeli sloj snega deluje kao izolator i sprečava da se tlo ponovo duboko zamrzne.

"Više snega izoluje tlo i sprečava njegovo ponovno zamrzavanje", objasnila je Tejlor Evinger, doktorantkinja u laboratoriji koja je sprovela istraživanje.

Himalaji blizu kritične tačke: Topljenje glečera ugrožava živote miliona ljudi

Kako se tlo odmrzava, voda može da prodre dublje nego ranije i dođe u kontakt sa mineralima koji su dugo bili zarobljeni u permafrostu. Ti minerali se potom ispiraju i zajedno sa vodom dospevaju u reke i potoke.

Problem predstavlja to što koncentracija metala u pojedinim vodotokovima može biti veoma visoka. Istraživači navode da je u nekim slučajevima bila veća nego u vodi koja nastaje kao posledica kisele drenaže iz rudnika.

Profesor Bret Poulin sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, jedan od autora istraživanja, istakao je da ovaj proces ranije nije bio predviđen u procenama o tome kako će se Arktik menjati usled klimatskih promena.

"Od našeg rada iz 2024. godine, 'zarđale reke' zabeležene su u borealnim i arktičkim područjima Kanade, kao i u drugim delovima sveta sa permafrostom", naveo je Poulin.

Za sada nema dokaza o masovnom pomoru

Iako su rezultati istraživanja zabrinjavajući, naučnici naglašavaju da za sada nema dokaza o masovnom uginuću organizama u pogođenim ekosistemima, niti o negativnim posledicama po vodu za piće u obližnjim selima.

Ipak, ostaje pitanje koliko daleko nizvodno ovi metali mogu da se šire i kakve bi posledice mogli da imaju ukoliko se ovakve pojave budu sve češće ponavljale.

Naučnici upozoravaju da bi, s obzirom na očekivani dalji rast temperatura na Aljasci, broj pogođenih reka i potoka mogao da nastavi da raste.

"To je nova stvarnost klimatskih promena", ocenila je Evinger.

"Ulazimo u doba klimatskih ekstrema": Profesor Geografskog upozorava šta Srbiju čeka do 2030. i šta moramo da uradimo

Globalni nivo mora raste sve brže: Šest velikih svetskih gradova pod pretnjom plavljenja